Grčki scenario za Portugaliju i Kipar

Rastuće ubeđenje da Portugalija može u perspektivi da krene za Grčkom i da istupi iz zone evra potranjuje se konkretnim finansijsko-ekonomskim pokazateljima. Najalarmantniji je za analitičare opasni rast dohodnosti protugalskih državnih dužničkih obveznica.

Ovaj pokazatelj je već premašio 9% - tačnije prevladao granični pokazatelj od 7%. Upravo premašivanje takog pokazatelja, po mišljenju eksperata ECB, automatski stavlja zemlju u niz dobitnika međunarodne pomoći. Osim toga, Portugalija se nalazi među liderima po nivou nezaposlenosti. Prema zvaničnoj statistici agencije Eurostat u maju tekuće godine ovaj pokazatelj je za Portugaliju iznosio 15,2% radno sposobnog stanvništva.

Još na proleće 2011. godine tadašnji šef portugalske vlade Žoze Sokratiš u programu nacionalne televizije priznao je da je njegovoj zemlji potrebna pomoć od strane MMF i Evropskog fonda finansijske stabilnosti u vrednosti od 80 milijardi evra. Ali za sada u suprotstavljanju očigledno označenom efektu domino EU će morati moguće da računa samo na sopstvene snage. Drugi ključni donor zemalja zone evra – MMF, ispoljava nameru da se povuče čak iz spasavanja Grčke. Mnogo će zavisiti ne toliko od referata misija za ocenu u Grčkoj i Portugaliji, koliko od rasporeda političkih snaga u samoj EU.

Ekonomski raspored, po mišljenju eksperata, više ili manje je jasan – istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za Evropu RAN Vladislav Belov.

- Očekujem da će aktualna 2012. godina ostati ipak godina recesije za većinu zemalja zone evra. I čak tako velika ekonomija kao nemačka neće moći ove godine da bude motor izlaska iz krize. Ali već 2013-14. godine verovatno će se pojaviti perspektiva izlaska iz recesije. Budžetska konsolidacija je naravno ispravni put. Ali data konsolidacija ne treba da guši reforme koje zemlje treba da sprovode za izlazak iz finansijske krize.

Ako spas Grčke i Portugalije deluje liderima EU kao političko pitanje, to se još u većoj meri odnosi na Kipar, čija vlada je mnogo puta izjavljivala da želi da dobije pomć ne samo fondova EU, već i od Rusije u vidu kredita u vrednosti od 5 milijardi evra. Ruski uslovi kreditiranja po definiciji su blaži, pšto nisu deo antikriznih mehanizama koje nameće Brisel. Ipak teško da će EU pristati na produbljivanje rusko-kparske finansijske saradnje. Jer ovaj primer može da bude zarazan za istu tu Grčku i Portugaliju i postaviće EU u nepovoljni geopolitički položaj.

Indirektno svedočanstvo uvećanja političkih sporova u EU po pitanju pomoći problematičnim zemljama bila je odluka Brisela da nastavi rad misije za ocenu u Grčkoj. Na kraju razmatranja novih koraka EU u pogledu Grčke najverovatnije će se desiti najranije na zasedanju Evrogrupe ministara finansija država članica EU 8. oktobra u Luksemburgu. A to znači da Portugalija i Kipar treba da budu strpljivi.