1812. godina: vreme „Rata i mira“

Rusija na grandiozan način obeležava 200-godišnjicu pobede nad Napoleonovom „Velikom armijom“. Pre 200 godina Napoleon je poveo najveću vojsku koju je svet do tada video kako bi pokorio Rusiju. Rusija se, međutim, nije uklopila u logiku evropskih agresora.

Ove godine Rusija posebno svečano obeležava 200-godišnjicu Otadžbinskog rata 1812, događaja koji je imao veliku ulogu u formiranju Rusije kao svetske supersile.

Grafikon: Napoleon u Rusiji: ratna dejstva i veće bitke

Rat Rusije protiv Napoleona s pravom se smatra jednim od centralnih događaja svetske istorije. Napoleonov pohod na Rusiju i rat koji je usledio 1813–1814, sve do Prvog svetskog rata bio je najveći vojni sukob u istoriji čovečanstva.

Na bojnim poljima Otadžbinskog rata odlučivalo se o sudbinama mnogih zemalja i naroda. Rusija je bila poslednja prepreka na Napoleonovom putu ka evropskoj dominaciji, koja bi kasnije mogla da preraste i u svetsku dominaciju. Da je napravio od Rusije satelitsku državu, Napoleon više ne bi morao da zazire od Engleske i slobodno bi mogao da planira dalju ekspanziju u Aziji.

Takav izuzetno važan istorijski značaj Otadžbinskog rata 1812. bio je razlog za posebno svečano obeležavanje njegove 200-godišnjice.

Srbski generali u Borodinskoj bici
I Srbi imaju razloga da budu ponosni na Otadžbinski rat: čak 10 generala Srba, većinom poreklom iz Nove Serbije, doprinelo je da se 1812. pobedi Napoleonova armija.

Što se naše zemlje, ta 1812. je postala godina trijumfa ruske države. Tada je Rusija stala na put širenju revolucionarnih ideja koje je Napoleonova armija raznosila po Evropi zajedno sa svojim vojnim komorama. Naime, u zapadnoj istorijskoj nauci i filozofiji Napoleonova osvajanja često se prikazuju kao put kojim su se „progresivne ideje Francuske revolucije“ raširile po Evropi. Međutim, upravo je Rusija, koja je zaustavila ovo „širenje ideja pomoću agresije“ pomogla da se očuva tadašnji svetski poredak.

Današnja kriza međunarodnih institucija i opšta globalna nestabilnost ugrožavaju ulogu koju Rusija igra ili bi htela da igra na svetskoj sceni, te je očigledno da u takvim uslovima pozivanje na slavnu prošlost posebno dobija na značaju.

Još 2009. je stvorena Državna komisija za pripremu obeležavanja 200-godišnjice pobede Rusije u Otadžbinskom ratu 1812. U njen sastav su ušli članovi Vlade, gubernatori, rukovodioci najvećih medijskih kuća, predstavnici nauke, kulture i umetnosti. Na čelo komisije stao je lično Dmitrij Medvedev. Naredne 2010. godine poznate javne ličnosti osnovale su Građanski savet čiji je cilj da pomaže organima vlasti u pripremi svečanih manifestacija. Za održavanje manifestacija iz budžeta se na svim nivoima izdvaja preko 100 miliona dolara.

Rekonstrukcija Bitke kod Lubina 1812: oficir telesne garde teškog konjičkog puka ruske Carske armije Fotografija: Vitalij Belousov, RIA „Novosti“.

Obeležavanje jubileja će trajati nekoliko meseci. Glavna proslava će biti upriličena na Borodinskom polju, gde su se pre 200 godina u krvavom boju sukobile ruska i francuska armija. U grandioznoj bici nije bilo pobednika. Obe strane su izgubile ukupno oko 80 hiljada vojnika, ali nisu mogle da odnesu odlučujuću pobedu.

2. septembra 2012. godine 3000 ljudi će obući originalnu rusku i francusku uniformu iz onog vremena i uzeće učešće u veličanstvenoj rekonstrukciji bitke koju će, kako se očekuje, posmatrati oko 300.000 gledalaca. Planirano je da se tamo, u Borodinu, rekonstruiše Usputna carska rezidencija, u kojoj će biti smeštena obnovljena ekspozicija muzeja Borodinske bitke. Pored poznatog moskovskog Muzeja-panorame „Borodinska bitka“ (gde je izložena umetnička slika dugačka 115 metara sa prikazom kulminacije grandioznog boja), u blizini Crvenog trga, planira se otvaranje novog muzeja posvećenog Otadžbinskom ratu 1812.

Svoj doprinos praznovanju jubileja daće i administracija muzeja Moskovskog Kremlja. I Kremlj je pre 200 godina video Napoleona i bio svedok tadašnjih dramatičnih događaja. Napoleon je 14. septembra 1812, posle taktičkog povlačenja ruske armije iz Moskve, svečano ušao u Kremlj i proveo u njemu dva dana, uzaludno čekajući da mu Rusi ponude mirovni sporazum. A kada su Francuzi potučeni do nogu, u Kremlju su odlukom cara Aleksandra I smešteni trofejni francuski topovi, kao i ruski topovi koji su učestvovali u Borodinskoj bici. Muzeji Moskovskog Kremlja u 2012. godini organizuju specijalnu tematsku ekskurziju u kojoj će posetioci moći da vide te topove.

Foto-galerija: Kozački konjički pohod „Moskva-Pariz 1812-2012“

Na Sabornom trgu Kremlja 28. jula počela je jedna od najatraktivnijih svečanosti jubileja: kozački konjski pohod od Moskve do Pariza. U ovom pohodu, koji će trajati do sredine oktobra, potomci kozaka koji su 1812. ratovali protiv Napoleona idu putevima Rusije, Belorusije, Poljske, Nemačke i Francuske, jašući konje iste pasmine kao i njihovi preci.

Ove godine će u Rusiji biti pokrenuto nekoliko Internet projekata posvećenih Otadžbinskom ratu 1812. Jedan od njih otvoren je na sajtu Ministarstva odbrane RF. Ovde se može saznati više o Napoleonovim ratovima, pogledati polje Borodinske bitke i upoznati sa istorijatom ruskog vojnog mundira korišćenog 1812. U Ruskoj državnoj biblioteci će 29. septembra biti otvoren sajt na kome će biti prezentovana elektronska izdanja posvećena ratu 1812.

Svečanosti se završavaju 25. decembra 2012, tačno 200 godina posle objavljivanja carskog manifesta o proterivanju Napoleonove vojske. Tog dana će u glavnom hramu Rusije, hramu Hrista Spasitelja, biti održan svečani moleban povodom sećanja na pobedu, a u Boljšom teatru će biti održana svečanost u kojoj će zvanično biti rezimirane sve jubilarne manifestacije.