Ujedinjenje visokih škola: mogući neprirodni spojevi

Nova školska godina će odlučiti o sudbini ruskih visokih škola. Jedan deo univerziteta će nestati, drugi deo će postati krupniji. Hoće li samo obrazovanje biti poboljšano, hoće li se uvažavati interesi studenata? Hirurška intervencija može da prouzrokuje komplikacije.

Zbog demografske krize iz sredine 1990-ih godina narednih godina će biti manje brucoša. Ove godine je njihov broj iznosio svega 880 hiljada. Međutim, broj visokih škola se u toku zadnjih 10 godina udvostručio. Danas ih ima 1100 hiljada. I to niz univerziteta, pre svega komercijalnih, očito diskredituje visoko obrazovanje: oni pružaju samo dokumente o diplomiranju, a ne i znanje. Zato se na tržištu nađu stručnjaci, koji nikom nisu potrebni, dok ruske visoke škole ispadaju iz prestižnih svetskih obrazovnih rejtinga.

Jasno je da je danas potrebno preuređenje visokih škola, tim pre što je situacija znatno poboljšana tamo, gde je to već ostvareno. Prvi aglomerati u visokom obrazovanju su 2006. godine postali Sibirski i Južni federalni univerziteti. Oni su obuhvatili po 4 visoke škole. Danas federalnih univerziteta ima 9, u njima su na visokom nivou i obrazovanje, i nauka. To je razumljivo: takvi aglomerati imaju veće finansijske mogućnosti i savremenu tehničku bazu. Oni mogu da obuhvate i rad naprednih naučnika. Uspelo je i ujedinjenje Visoke škole ekonomije i Moskovske visoke škole elektronike i matematike. U nauci je došlo do sinergetskog efekta: matematički tačna ekonomija. To su primeri uspele reorganizacije. Međutim, preuređenje visokih škola može i da smanji znanje, - kaže ekspert za obrazovanje Društvene komore Igor Kovpak.

- Spajanje visokih škola omogućuje ujedinjenje naučnih baza i povećanje naučnog potencijala. Međutim, ponekad dolazi do izopačenog oblika, koji rezultira gubitkom naučnog potencijala i pogoršanjem naučne baze. U obrazovanju se u nekim slučajevima gube čitavi naučni slojevi. Pri spajanju Moskovskog rudarskog univerziteta i Nacionalnog istraživačkog tehnološkog univerzщiteta MIS-iS tako se i dešava.

Dešava se da oni, radi kojih se to radi – studenti i pedagozi – gube, žali se predsednik Ruskog studentskog saveza Artem Hromov.

- Praksa iz proteklih godina svedoči da se pri ujedinjenju visokih škola ignoriše mišljenje pedagoga i studenata. Rezultat reorganizacije nekih visokih škola je bio rast cene obuke, neopravdana redukcija predavača, intrige sa arendom imovine od strane komercijalnih struktura.

Rad na ispravljanju grešava spajanja visokih škola će biti lakši, ako o njemu budu raspravljale sve zainteresovane strane, - kaže generalni sekretar Ruskog saveza rektora Olga Kaširina.

Reorganizaciju visokih škola je nemoguće ostvariti isključivo odozgo. Vreme administrativno-komandnih rešenja je prošlo. Upravo učešće različitih socijalnih krugova, naročito kolektiva samih univerziteta i poslodavaca u mnogome će ukinuti socijalnu napetost, koja često prati procese reorganizacije.

Jasno je da će biti još i burnih sporova u vezi sa kriterijumima ujedinjenja visokih škola, jer restrukturizacija visokih škola obuhvata široki krug interesa.