Turkmenski manevri u kontekstu problema Kaspijskog mora

Od kog protivnika će braniti pomorske granice turkmenska flota? Ako država ima svoje granice i svoje teritorijalne vode, ona je nesumnjivo dužna da ih čuva od lovokradica, terorista i upada, podvlači vojni analitičar Komsomolske pravde Viktor Baranec:

- Pokušaji Trukmenistana da ojača svoju ratnu mornaricu jesu svedočanstvo da on teži da osigura svoj nacionalni suverenitet, pouzdano brani svoje teritorije i vode. Tkav faktor može da se razmatra kao stabilišući.

Kao što se zna, pravni status Kaspijskog mora nije regulisan između 5 kapsijskih država. Ovo pitanje je jedno od najsloženijih u regionu. Bilo je više pokušaja kaspijskih država da sednu za pregovarački sto. Ali poseban stav nekih zemalja, između ostalog Irana i Azarbejdžana, svodi sve napore na nulu. A kada nema dogovora, tada se pojavljuje iskušenje da se bogati na račun prirodnih bogatstava više nego što bi trebalo, smatra Viktor Baranec.

- Interesovanje za Kaspijsko more već ispoljavaju i druge države, između ostalog SAD i NATO. Najverovatnije NATO pokušava da odigra na azarbejdžansku kartu, ojača njegovu ratnu mornaricu, isto kao i u Turkmeniji. Nije tajna da su Amerikanci poklonili ratnoj mornarici Turkmenije patrolni čamac. Odustvo konačne odluke za more vodi ka tome da sve kaspijske zemlje polako počinju da se naoružavaju. Pri tome komponenta ratne mornarice svake godine jača.

U tom kontekstu pojavljuje se razumno pitanje: da li pet kapsijskih država treba da nastupa konsolidovano kada je reč o pokušajima drugih zemalja da ojačaju svoje prisustvo, između ostalog i vojno, na moru. Naravno, zemlje treba da brane svoje ekonomske i vojne interese civilizovano, podvlači Viktor Baranec:

- To je očigledna logika pitanja. Ali radi se o tome što ovu kosolidaciju ometa takozvana šesta sila koju predstavljaju NATO i SAD. Amerika pokušava da podstiče Azarbejdžan, pružajući mu svoja naoružanja, dok Turkemnija dobija od SAD neke brodove. Ispada nekakva duga oko Irana, koji, kao što se zna, ima ozbiljan konflikt sa SAD. Tako da jačajući flote tih država, SAD igraju svoju globalnu igru, čemu će se Rusija, naravno, na sve načine protiviti.

Stav Rusije sastoji se u tome da se sedne za pregovarači sto i jednom zauvek odrede teritorijalne granice, epikontinentalni pojas, jednom reči da se dogovore pravila igre. Eksperti ističu da u globalnim rčaunima SAD i NATO u Kaspijskom oru sve više počinju da igraju stratešku ulogu. Zna se da su ovde koncentrisane ogromne rezerve nafte i gasa, uporedive sa bliskoistočnim.

Ima sporova za nalazišta između kaspijskih država. Tako već više od 20 godina Azarbejdžan i Turkmenistan ne mogu da se dogovore o pripadnosti nalazišta Serdar, ili arazbejdžanski Kjapaz, koje se nalazi u spronom delu Kaspijskog mora. To je uznemirujući faktor. Ali ipak narodi kaspijskog regiona, kolevke drevnih civilizacija, čvrsto su ubeđeni da će region ostati teritorija mira i dobrosusedstva.