U Borodinskoj bici ruskih ratnih zarobljenika nije bilo

Sedmi septembar 1812. godine. Ovaj dan, po rečima vojskovođe Mihaila Kutuzova, postao je večiti spomenik hrabrosti i odvažnosti ruskih ratnika. Tada pored starog sela Borodina ruska armija pod njegovom komandom se uhvatila u koštac sa Napoleonovom vojskom.

Gde su zarobljenici? - začudio se francuski imperator koji je sa lakoćom osvojio pre toga čitavu kontinentalnu Evropu. Zarobljenika nije bilo. Rusi su se borili očajnički. Istorija do tada nije znala za slične bitke. Na Borodinskom polju površine 50 kvadratnih kilometara vodila se neprekidna paljba iz hiljada topova. Preko 250 hiljada vojnika se borilo do zore pa dok je u sumrak mogao da se vidi protivnik. I svakog sata na polju je ginulo 2500 ljudi, govori dopisni član RAN, doktor istorije Andrej Saharov.

- Borodinska bitka je imala nekoliko aspekata. Najvažniji je ogroman moralni aspekt za Rusku armiju, za ruski narod i za rusku istoriju u celini. Bitka je završena, može se tako reći, nerešeno. Francuzi nisu pobedili, a Rusi nisu ustupili. Protivnici su na kraju krajeva ostali na svojim položajima. Ali to da je ruska armija izdržala u borbi protiv ovog monstruma, protiv ovog evropskog kolosa, nepobedivog Napoleona, to se činilo sasvim neverovatnim.

Učesnik rata 1812. i čuveni vojni mislilac Klauzevic smatao je da je jedino sredstvo da se pobedi Rusija to da se iskoristi unutrašnje neslaganje između naroda i vlasti. Ako toga nema, nemoguće ju je pobediti. Borodinska bitka je dokazala da neslaganja nije bilo, nastavlja Andrej Saharov.

Zašto se rat 1812. naziva Otadžbinskim? Zato što je on ujedinio narod. Borodino je pokazalo upravo to – jedinstvo naroda.

Napoleon je nazvao Borodinsku bitku najvećom od 50 njegovih bitaka. Ona je zaista bila najkrvavija u 19. veku. U njoj je poginulo skoro sto hiljada vojnika s obe strane, ali svoj cilj francuski imperator nije dostigao, ističe doktor istorijskih nauka Vadim Roginski.

- Zato što Napoleonu nije pošlo za rukom da reši glavni zadatak- da razbije rusku armiju. I to je u mnogome predodredilo ishod čitave kampanje ne u njegovu korist.

Nekoliko meseci posle Borodinske bitke Velika armija Napoleona je bila u potpunosti razbijena. Kasnije je on nazivao svoj pohod na Rusiju fatalnom greškom.