Borba protiv terorizma i sloboda na lenjinski način

Jedanaestog septembra 1609. godine engleski moprelovac Herni Hadzon je otkrio ostrvo Menhetn. Sada je to srce Njujorka, gde su koncentrisani skoro svi simboli američke veličine – oblakoderi, kip Slobode, najveći finansijski centar Vol-strit. Ovamo je 11. septembra 2001. bio usmeren udarac Al-Kaide.

Tog dana pre 11 godina teroristi su, otevši 4 putnička aviona, dva uputili na oblakodere Menhetna. Njima su uništili kule blizance Svetskog trgovinskog centra. 90-ih godina terirosti su se već približavali zgradama Svetskog trgovinskog centra. Ipak tada je policiji pošlo za rukom da neutrališe minirani kamion, ostavljen na podzemnom parkingu. 2001. godine teroristički akt koji je potresao SAD i čitav svet, nažalost, uspeo je. U trenutku je poginulo skoro 3000 ljudi. Među njima, osim Amerikanaca, bili su građani 91 države, između ostalog 96 građana poreklom iz bivšeg SSSR. Prvi put za skoro 200 godina napad je bio nanet na teritoriji SAD.

Tog dana predsednik SAD Džordž Buš mlađi objavio je rat protiv terorizma. Buš je podvukao istupajući u Kongresu: Naš rat protiv terorizma započinje od Al-Kaide, ali time se neće završiti.

SAD zajedno sa saveznicima uspele su prilično brzo da postignu smenu vlade avaganistanskih talibana, koji su podržavali Al-Kaidu. Pokrenuta je nevidljiva borba i unutar SAD. Godinu dana posle terorističkog akta Kongres je usvojio takozvani Patriotski akt. Ovaj zakon je dao specijalnim službama SAD kart-blanš za praćenje privtnog života Amerikanaca, pod izgovorom zaštite od terorizma.

Ovaj korak izazvao je mnogo diskusija u američkom društvu. Ipak, zamenik direktora američkog fona heritage Foundation Džim Karafano, sa kojim je razgovarao u Vašingtonu dopisnik Glasa Rusije, predlaže da se na drugi način pogleda problem.

- SAD su brzo prekinule vrlo agresivan program kontrole stanovništva SAD, čiji cilj je bilo pronalaženje bombi i nuklearnog naoružanja. Moguće da je neko raspolagao takvim srestvima masovnog unuštenja ili je pokušao da ih uveze. Ali snage koje smo potrošili na njihovo pronalaženje, i rezultati koje smo dobili neuporedivi su. Nisam siguran da je sve to bilo toga vredno.

Podlogu takvog prilaza objašnjava Pavel Zolotarev, zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu RAN.

- U SAD građani se faktički rukovode lenjinskim određenjem Sloboda kao svesna neophodnost. Američka demokratija počiva na temelju stroge policijske države. Zato se oni prilično mirno odnose prema uskraćivanju njihovih prava, kada je to vezano za osiguranje zakonitoti i zaštitu osnovnih prava – pre svega prava na život.

Danas predsedni SAD Barak Obama učestvuje u memorijalnim manefestacijama u Pentagonu. Tim povodom današnji prenos svih predizbornih spotova Obame i njegovog suparnika Mita Romnija je otkazan. Sećanje na žrtve terorističkog akta je iznad politike.

Andrej Iljjašenko,