«SVE DOK U SRCU ŽIVI LJUBAV, MI ĆEMO BITI SA BOGOM»

 U jednom intervjuu Fjodor je rekao da je nasrećniji dan u njegovom životu – dan – kada je shvatio da Bog postoji. Koji događaj je tome doprineo (onako, u opštim crtama)?
 
Otac Andrej: Kada je bio u manastiru Divjejevu, Fjodor kaže kako je  u duši odjednom osetio neku neizrecivu blagodat, i kako se pojavilo  osećanje, kao da je osetio prisustvo Boga.
 
Naravno, cela priča i intervju bio je posvećen tome. Taj momenat je postao prekretnica u Fjodorovom životu: On je ušao u veru, osetio snažnu potrebu za molitvom i počeo da dolazi na bogosluženja u crkvu. 
 
Oče, hvala Vam što ste sa Fjodorom i što ga podržavate. Zajedno sa njim Vi činite veliko delo za našu Otadžbinu. Molim Vas, kažite nam, da li Fjodor planira da preduzme neke mere i da organizuje sastanke sa pravoslavnom omladinom širom  naše zemlje ( i ne samo sa pravoslavnom), zato što je danas za našu omladinu Fjodorov primer, nesumnjivo, primer ruskog mladića, borca, kakvom treba da  teže i drugi. On vernike ukrepljuje u veri, dok druge uvodi u veru ili ih bar navodi da obrate pažnju. Vi vidite da se kod nas, gledajući istini u oči, ipak čini nešto kako ne treba. Da li je procena da je uloga Fjodora da pomogne u vaspitanju mladih - teška ?
 
Otac Andrej: I Fjodoru i meni se stalno obraćaju sa predlogom da se organizuje sastanak sa pravoslavnom omladinom. Nedavno su ga pozivali predstavnici Hrišćanskog bratstva iz Krasnodarskog kraja. Dolazio nam je i Vladika Ignjatije iz Bugarske, i pozvao Fjodora ne samo da održi master-klas, već i da mladim ljudima na sopstvenom primeru pokaže snagu i moć duhovnog života. Jer, vera prvenstveno jača duh, ukrepljuje snagu volje čovekove, a duh ne čini niti pokornim, niti slabim. Dobro ste primetili da je danas teško proceniti ulogu Fjodora  i njegovu mogućnost da pomogne u vaspitanju mladih. To je stvarno tako. Danas mu je otvoren put do srca mnoge dece. Što je najvažnije, lično Fjodor ima veliku želju da im pomogne. Mažda neko već traži put ka veri ili odavno razmišlja koju veroispovest da prihvati... Razgovor sa Feđom će bez sumnje pomoći mladima, onima koji traže da naprave pravi izbor i da se usmere na put dobra, poštenja i Istine. Za kratko vreme će se u Starom Oskolu otvoriti nastavno – sportski kompleks, kome su želeli da daju njegovo ime, ali je lično Fjodor predložio da se kompleksu da ime Aleksandra Nevskog. Feđa će sa mladima raditi upravo ovde, ali to ne znači da će on odbiti da prihvati predlog da organizuje seminare obuke i u drugim gradovima Rusije, pa i inostranstva. On najiskrenije želi da prenese iskustva i da pomogne savremenoj omladini da se opredeli i da donese pravi izbor u životu.
 
Oče, često možemo i Vas da vidimo na Fjodorovim treninzima. Da li ste se Vi lično nekada bavili borilačkim veštinama (naravno, profesionalno)?
 
Otac Andrej: U školskom uzrastu od III do IX razreda trenirao sam džudo. Ali, na treninzima sa Fjodorom uglavnom održavam kondicione vežbe na vratilu i prečkama, onda trčanje, a u sparingu sa sportistima ne učestvujem. Kada me pitaju „zašto“, ja se uvek našalim kako će mi odmah iščupati bradu...Možda ću se u budućnosti ohrabriti da se malo borim sa njima, ali, još uvek nisam spreman na takav korak (smeje se).
 
 
 
Oče, da li ste nekada imali potrebu da primenite Vašu borbu da biste se zaštitili?
 
Otac Andrej: Bogu hvala, nisam morao da primenjujem borbu da bi se zaštitio. Molio sam se Gospodu da On to ne dozvoli, tako da je to odista milost Božija. A borilačkim veštinama sam se bavio radi upražnjavanja sporta i ništa više od toga. Mada, ako malo razmislimo, ako neko zna da se čovek bavi borilačkim veštinama, da li će tek tako da počne da mu postavlja provokativna pitanja...?
 
Poštovani oče, molim Vas, ispričajte nam kako ste Vi ušli u veru Gospoda Boga i kako ste se odlučili na ovako odgovoran korak – da postanete sveštenoslužitelj? Da li je nešto uticalo na Vaš izbor? Hvala! Neka Vas Gospod čuva!
 
Otac Andrej: U veru sam ušao u vojsci. Kada sam služio vojni rok u Moskvi, desilo se da sam imao mogućnosti da idem u crkvu na Bogosluženja. Vremenom sam stekao i duhovnika, koji nam je pričao o našoj pravoslavnoj veri, žitijima svetih, davao duhovnu literaturu... I jednom, došavši u hram, shvatim da odavde više neću otići. Tog trenutka se u mojoj duši nešto zatalasa..., osetih tako snažno kucanje srca..., nešto novorođeno i blisko... Znate, to uopšte nije bila moja odluka... To je bila odluka moje duše. To je bila volja Gospodnja... On me lično doveo kod Sebe. Gospod uvek dopusti da čovek oseti samog  sebe, i, ako krene po prizivu Gospodnjem, on će postati vernik. Najvažnije je da u srcu ima ljubavi! I sve dok ljubavi bude u srcu, mi ćemo biti sa Bogom. Sva znanja, svi pokreti, apsolutno sve u životu - bez ljubavi je bezvredno. Kada čovek voli Boga, on voli i ljude. Mi nastojimo da se u srcima ljudi useli ljubav ka Gospodu, kao i ljubav jednih prema drugima. Znate, mladi, koji se bave sportom,  brže ulaze u veru, jer sport organiuzje, disciplinuje i vaspitava duh čovekov, a vera ga čini jačim.
 
Oče, bilo bi veoma interesantno da čujemo Vaše mišljenje o jednom komplikovanom pitanju. U većini slučajeva borba, tim pre, sve borilačke veštine, iako su to sportske discipline, ipak istovremeno pretpostavljaju i NASILJE I SUROVOST, jer, to je situacija kada jedan čovek nanosi bol i povrede drugom čoveku. Dakle, zbog novca čak i na profesionalnom nivou ljudi jedan drugome nanose telesne povrede i pozleđuju jedan drugog. Pa ipak, sa religiozne tačke gledišta, pojava NASILJA i SUROVOASTI smatra se grehom, nezavisno od toga, gde se to događa – u sportu ili u svakodnevnom životu. Molim Vas, prokomentarišite. Hvala Vam unapred.
 
Otac Andrej:To je vrlo složeno pitanje i može da se tumači na razne načine. Fjodor se takođe bavio tim pitanjima i mi smo donenli ovakav zaključak: svojim odnosom prema borilačkim veštinama,  ponašanjem u ringu, komunikacijom sa svojim navijačima, načinom života i uopšte, odnosom sa ljudima, on je odgovorio na ovo pitanje. Pogledajte kako se Feđa ponaša sa svojim protivnicima?! On ih poštuje i zahvaljuje im se što su mu ukazali čast da nastupa sa njima. Mir duha i poštovanje protivnika..., sve to on nosi sa sobom. Fjodor nosi duh pravoslavnog borca, koji je spreman da zaštiti svoju Otadžbinu, svoj rodni grad. Baš kao i u davna vremena: Gospod je blagoslovio borce i oni su izvojevali pobedu. Tako isto i Fjodorove pobede u drugim zemljama propagiraju snagu naše vere, i navode da se uvažava Pravoslavlje. Znate, ja sam video da su se borci, sportisti, ugledajući se na Fjodora, u poslednje vreme počeli da ponašaju sasvim drugačije, manje izazivački. U tome je, takođe, Fjodorova zasluga, jer se vidi jedno poštovanja prema njemu. A, da i ne govorim o našim sportistima. Svi vole i poštuju Feđu, uče od njega, koriste njegovo iskustvo. 
 
Ja sam pravoslavac, ali poštujem i druge religije. Često para uši kako naši sveštenici kritikuju katolicizam, protestantizam, islam, budizam. Interesuje me, kakav je Vaš stav po ovom pitanju?
 
Otac Andrej: Da, toga ima...Kritikuju, verovatno da bi pokazali momente duhovnog odstupanja od naše pravoslavne vere. Možda to neko čini u oštrijoj formi...Ali, ako se sve izmeša, šta će se onda dobiti? Sveštenoslužitelji i tako pokušavaju da održe čistotu Pravoslavlja. Ali, moramo razmisliti u kakvoj formi to treba da činimo...
 
 
 
 
Zašto Fjodor posle svake borbe naglašava da pobedu posvećuje upravo pravoslavnima? Jer, za njega navija cela Rusiji, a mnogi nisu pravoslavni...
 
Otac Andrej:  Bogu hvala što Fjodora podržavaju navijači mnogih zemalja i različitih veroispovesti. Prema njegovim rečima treba da  se odnosimo kao i prema činjenici da je on pravoslavac i da pobedu posvećuje svojoj zemlji, svom rodnom gradu, svima, koji se za njega mole. Ali, on time ne umanjuje dostojanstvo drugih gradova i zemalja, druge vere i veroispovesti. U tome nema nikakve namere.
 
A što se tiče odnosa prema drugoj veri, u timu sa Feđom treniraju i momci muslimani. On se prema njima odnosi sa  poštovanjem i sa njima se normalno druži.
 
Oče, što se tiče profesionalnih pitanja, a koja se odnose na sportsku karijeru i slično,  traži li Fjodor savet od Vas?
 
Otac Andrej:  Iako je njega Gospod obdario krepkim umom, ipak se Feđa savetuje sa mnom. Fascinantno je kako on rado  prihvata odmerene odluke.
 
U dokumentarnom filmu „Fjodor“ -  najjači momak na planeti“, Vi kažete,  kada ste se Fjodoru obratili za pomoć, „ on je tako brzo odreagovao, isto onako, kako završava sve svoje borbe“. Ako nije tajna, u čemu se sastojala njegova pomoć?
 
Otac Andrej: To je tajna (smeje se). I reći ću vam, ponekad je čoveku dovoljno reći samo jednu reč, i to može da bude od neprocenjive pomoći. Najveća pomoć od Fjodora jeste odnos prema ljudima. Tako da i kada traži odgovor od mene, on pre svega pomaže meni!
 
Očigledan je uticaj, koji je na Fjodora učinila vera.  Na njegovim video trenizima često možemo i Vas da vidimo. Da li je i na Vas uticalo druženje sa Fjodorom i kako?
 
Otac Andrej:  Naravno, i to veoma snažno! Kada god da se susretnem sa Fjodorom, ja kod njega vidim izvesnu iskricu stalnog stremljenja da postane čistiji, bolji... I stalno osećam tu njegovu snagu volje. Želim da naglasim kolika je njegova energija za sticanjem tih dobrih kvaliteta! On je jedan izuzetan čovek!
 
 
Prevod: Tankosava Damjanović
 
Izvor: https://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6386