Otvorena vrata za strateško partnerstvo između Srbije i Rusije

Pre nekoliko dana je održan susret na najvišem nivou u letnjoj rezidenciji ruskog predsednika „Bočarov ručej“ u Sočiju, pa je zato sada pravi trenutak da se sumiraju utisci i rezultati razgovora između Nikolića i Putina.

U najdužem gradu u Evropi, koji se prostire na preko 100 kilometara duž obale Crnog mora, u kome se nalazi preko 300 hotela ispod brojnih palmi, u vreloj suptropskoj klimi, sastali su se predsednici dve države da razmotre dalje pravce srbsko-ruske saradnje.

U prošlosti su slični razgovori uglavnom bili ograničeni na zajedničku prošlost, kulturu, jezik i religiju, no ovog puta su u razgovoru dominirala sasvim konkretna pitanja zajedničke ekonomske i energetske saradnje, i to na obostranu korist. To se pre svega odnosi na skori početak grandioznog energetskog projekta „Južni tok“ koji će za nekoliko meseci početi da se gradi, a početak radova na celoj njegovoj dužini, biće svečano obeležen upravo u Srbiji. Na poziv, upućen ruskom predsedniku, da svojim ličnim prisustvom uveliča taj događaj, Vladimir Putin je s odobravanjem klimnuo glavom, čime je na diskretan način dao do znanja koju važnost pridaje izgradnji tog megaprojekta.

Podsetimo, gasovod „Južni tok“ će omogućiti energetsku bezbednost Evrope, a kroz Srbiju će prolaziti 411 kilometara tog magistralnog cevovoda. U toku njegove izgradnje biće angažovana srbska građevinska operativa i upošljen značajan deo domaće privrede. Njime će gas za evropske potrošače kretati od crnomorske luke Anapa u Rusiji, a završavaće se u Austriji i Italiji. Kapacitet gasovoda će biti 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a procenjuje se da bi izgradnja deonice kroz Srbiju mogla privući jednu milijardu i 500 miliona evra direktnih investicija u domaću privredu. Takođe, u sledećih 25 godina, Srbija će samo od transporta gasa preko svoje teritorije zaraditi 4 milijarde evra. Osim čisto materijalne koristi, Srbija će svakako dobiti i na političkoj težini, s obzirom na stratešku energetsku važnost tog projekta.

Na razgovorima dva predsednika, razmatrana je i saradnja u namenskoj industriji, što će za posledicu imati obnovu zapuštenog vojno-industrijskog kompleksa u Srbiji, koji je ranije bio vrlo razvijen, i donosio je državi ogromne prihode. Kao što smo ranije pisali, to je bio jedan od glavnih temelja na kome se zasnivao visoki životni standard u nekadašnjoj Jugoslaviji. U to vreme je izvoz naoružanja, vojne opreme i vojnog inženjeringa, činio više od polovine ukupnog izvoza u tadašnjoj državi. Ponovni razvoj namenske industrije neminovno će dovesti do povećanja zaposlenosti stanovništva i podizanja na noge celokupne privrede u zemlji, zato što je vojna industrija prava lokomotiva privrednog napretka, a to je dokazano u mnogim razvijenim zemljama.

Ono što takođe treba naglasiti kada je reč o održanom susretu Tomislava Nikolića i Vladimira Putina u Sočiju, to je pristanak Rusije da odobri kredit kojim će biti popunjen srbski budžet, kako bi i dalje mogle biti isplaćivane plate i penzije. Važnost tog kredita je ogromna, zato što nasleđeni manjak u srbskom budžetu iznosi 1,5 milijardi evra, i po zvaničnim izjavama, Srbija će se realno suočiti sa bankrotom ako ne uspe da obezbedi spasonosna finansijska sredstva.

Osim toga, nakon ovog susreta se može očekivati i veći priliv ruskih investicija u srpsku privredu u budućem periodu, pored već postojećih ruskih kompanija koje godinama uspešno posluju u Srbiji, a to se pre svega odnosi na Naftnu industriju Srbije, Lukoil i druge kompanije, koje su inače veliki punioci srbskog budžeta, kroz porez koji plaćaju srbskoj državi.

Po rečima predsednika Putina, Ruska Federacija i Srbija će zajedno raditi na produbljavanju svestrane saradnje, što će u budućnosti otvoriti vrata strateškom partnerstvu.

Naposletku, bez preuveličavanja možemo konstatovati da budući ekonomski razvoj Srbije i rešavanje gorućih socijalnih problema stanovništva, u velikoj meri zavise od ozbiljnosti i odgovornosti sa kojom će učesnici razgovora u Sočiju sprovesti u život sve tačke dnevnog reda o kojima je bilo reči. A to je najmanje što građani Srbije očekuju od ovih razgovora.

Ratko paić,