Gruzija mobiliše resurse za novu provokaciju?

Po rečima predsednika Južne Osetije Leonida Tibilova, Gruzija vodi na granicama sa republikom ozbiljne vojne pripreme – gradi fortifikacijske objekte i skladišta sa oružjem. Nije isključeno da se pripremaju nove oružane provokacije uoči 22. godišnjice formiranja Južne Osetije. Takvu tačku gledišta Tibilov je izrazio na susretu sa kopredsedavajućim Ženevskih diskustija iz EU, OEBS-a i UN Filipom Lefortom u Chinvalu.

Leonid Tibilov je izjavio da raspolaže informacijama o vojnoj aktivnosti Gruzije duž svih granica sa Južnom Osetijom. Tako gruzijski vojni resor podiže fortifikacijske objekte na teritoriji koja se graniči sa Lenjingorskim regionom, a u svim pograničnim selima se prave skladišta za čuvanje vatrenog oružja. Ova dejstva, smatra južnoosetinski lider, mogu da budu usmerena protiv naroda republike. Sva odgovornost za to će pasti na Tbilisi, rezimira tibilov. Eksperti na različite načine ocenjuju verovatnoću novog konflikta između dve zemlje. Na primer, predsednik Naučnog društva za proučavanje Kavkaza Aleksandar Krilov smatra da je novo zveckanje oružjem od strane Gruzije vezano u prvom redu sa parlamentarnim izborima koji se bliže.

- Situacija se promenila u poređenju sa 2008. godinom. Zato verovatnoća da će se Tbilisi odlučiti na novu operaciju je mala. Sada se u Južnoj Osetiji nalazi ruska vojna baza koja ima mogućnost da neutrališe opasnost, i to iz korena menja situaciju. To nisu oni mirtvorci koji su se tamo nalazili 2008. godine i bili naoružani lakim streljačkim naoružanjem. Ja bih pre povezivao to ne sa realnim planovima pripreme Tbilisija za novi rat sa Južnom Osetijom, već sa predizbornom situacijom u samoj Gruziji. Saakašvili je očigledno rešio da mu je povoljno da malo zvecka oružjem i da na taj način podigne rejting vladajućoj stranci.

A politikolog Andrej Arišev nije raspoložen toliko optimistički. Po njegovom mišljenju, prema novim vojnim pripremama se treba odnositi ozbiljno, pošto teritorijalni konflikt između Gruzije i Južne Osetije još je vrlo daleko od regulisanja.

- U kontekstu opšte nestabilne situacije na Severnom Kavkazu nikakve komplikacije nisu isključene. Zato što rusko-gruzijski odnosi ostaju napeti, diplomatskih vezha nema, neprijateljska retorika od strane Tbilisija ostaje. I neprijateljska dejstva su očigledna činjenica. U vezi sa tim izjava Leonida Tibilova nesumnjivo skreće na sebe pažnju.

I zaista pre agresije Gruzije protiv Južne Osetije 2008. godine Tbilisi je više puta izjavljivao o tome da jedinim mogućim rešenjem problema smatra pregovore. U stvarnosti gruzijske vlasti su našle da su ubedljiviji argument haubice i tenkovi. I da nije bilo pomoći Rusije, ne zna se kakava bi sudbina čekala južnoosetinske građane. Ali ne baš najzavidnija.

Između ostalog danas Chinval može da se suprotstavi mogućim pokušajima Tbilisija da destabiliše situaciju apsolutno zakonitom političko-diplomatskom i vojnom pomoći Moskve. Da podsetimo, Rusija je priznala Južnu Osetiju za nezavisnu državu i sklopila je sa njom sporazum o vojnoj sradnji. Prema međunarodnim normama u slučaju agresije protiv republike Rusija ima pravo da joj pruži svu neophodnu podršku. Ipak i Moskva i Chinval smatraju da postojeće protivrečnosti treba rešavati pomoću dijaloga. Upravo na to je usmerena predstojeća oktobarska runda Ženevskih diskusija o regulisanju gruzijsko-južnoosetinskog konflikta. Samo vlasti Gruzije nastavljaju uporno da ponavljaju mantre o „ruskoj agresiji“ 2008. Godine i o tome da se Moskva sprema za novi vojni konflikt. Po mišljenju gruzijskih političara, o tome svedoče manevri Kavkaz-2012. koji su protekli u Krasnodarskoj pokrajini. O tome da su oni planski, a informacija o manevrima je od samog početka bila otvorena, Tbilisi ćuti.