Crpska građevinska industrija se podiže iz pepela na ruskim gradilištima

Ruski grad Soči na obalama Crnog mora je nedavno bio u centru pažnje kada je u njemu održan susret dvojice predsednika, Nikolića i Putina. Međutim, taj grad je značajan iz još jednog razloga. Naime, u Sočiju je zaposleno oko 5.000 srbskih građevinskih radnika na izgradnji kapitalnih objekata za predstojeće zimske olimpijske igre, koje će tamo biti održane 2014. godine. Zato se s pravom može reći da je Soči – mesto na kome se srbska građevinska industrija podiže iz pepela.

Građevinski stručnjaci su saglasni u oceni da je situacija u toj industriji u Srbiji u katastrofalnom položaju i da su velike građevinske firme na rubu propasti. Samo u poslednje tri godine je prepolovljen broj zaposlenih u građevinskoj operativi, i sada njihov broj iznosi 60.000. Zvaničnici u Privrednoj komori Srbije kažu da je lanac dugovanja u građevinskom sektoru velik i da bi građevinske firme i industrija mogli da se pokrenu jedino većim izlaskom na inostrana tržišta i izvozom građevinskog materijala.

Upravo zato je izuzetno značajno angažovanje srbskih građevinskih firmi u Rusiji, a posebno u olimpijskom gradu Sočiju. Trenutno širom Ruske Federacije radi oko 20.000 građevinskih radnika iz Srbije, koji su tamo vrlo cenjeni i traženi. Ovaj trend je posebno izražen nakon ekonomske krize koja je zahvatila Evropsku uniju, pa se šansa za dobru zaradu sve više traži na istoku, a pre svega u Rusiji, Kazahstanu i drugim bivšim sovjetskim republikama.

Stoga, upoznajmo se pobliže sa ogromnim poduhvatom koji su izveli, i još uvek izvode, srbski neimari u Sočiju.

Na početku recimo da je u ovom momentu Soči najveće gradilište u Evropi jer se u njemu grade autoputevi, brza železniča pruga, gasovod, veliki broj mostova, novi tuneli, 18 žičara, 80 kilometara skijaških staza i ukupno 235 objekata koji bi trebalo da budu završeni do početka olimpijskih igara. Sve u svemu, ruska država i privatni investitori ulažu pet milijardi evra u transformaciju tog grada u vrhunski svetski turistički centar.

U tom kolosalnom poslu, zapaženu ulogu imaju i naši ljudi. Preduzeće «Putevi Užice» treba da izgradi više od 10 objekata za smeštaj sportista i novinara, a ukupna vrednost svih dobijenih poslova na izgradnji olimpijskih zdanja iznosi oko 750 miliona dolara. Domaći građevinari grade pola miliona kvadratnih metara hotelskog i poslovno-stambenog prostora. U Krasnoj Poljani, gde će se održati najveći deo sportskih takmičenja, većinu hotela grade upravo srbski građevinari. Naši stručnjaci su već kompletno završili dva hotela - "Park in" i "Tjulip in", a u toku je izgradnja hotela „Heliopark“. Još im predstoji da naprave i hotele "Redison", te "Merkurij" sa četiri zvezdice i „Pulman“ sa pet zvezdica. Osim toga, naši ljudi će u ekskluzivnoj zoni tog crnomorskog letovališta izgraditi i kompleks „Olimpijski univerzitet“ sa površinom od preko 92.000 kvadratnih metara. Takođe, srbska građevinska operativa gradi blizu aerodroma u Adleru 8 objekata u kojima će biti smešteni novinari, dok će u olimpijskom kompleksu napraviti još i četiri mosta.

Ruski investitori napominju da su zadovoljni obavljenim radovima, zato što se oni vrše u predviđenim rokovima, a njihov kvalitet odgovara traženim normama. Inače, plate naših građevinskih radnika se kreću između 1.200 i 2.000 evra, zbog čega u Srbiji postoji veliko interesovanje za rad u Sočiju. Iz Srbije su i svi glavni ljudi na projektima, celokupan menadžment i ključni majstori.

Na olimpijskim objektima u širem području Sočija se upotrebljava i velika količina srbskog građevinskog materijala, pa je tako do sada na tamošnjim gradilištima ugrađeno oko 10.000 tona cigle proizvedene u Srbiji. Naročito je važno i to da se sve radi po sistemu ključ u ruke, što znači da naše firme ne samo grade, već i opremaju pomenute objekte, a to opet znači da se u Rusiju izvozi srbski nameštaj i druga oprema.

U vreme kada smo svedoci potpune propasti građevinske industrije u Srbiji, ovakvi pozitivni primeri sa velikim upošljavanjem domaće operative u Rusiji, bude opravdanu nadu u preporod srbskog realnog sektora i u povećanje zaposlenosti u budućem periodu.

Ratko Paić,