„Ruski milenijum“: šest epoha istorije

Ove godine, u Rusiji praznuju 1150 godina državnosti. Glavno praznovanje biće održano 21.-23. septembra u Velikom Novgorodu.

Prvi put su državnost praznovali pre 150 godina. Kulminacija jubileja je bilo otvaranje spomenika „Ruski milenijum“ u Velikom Novgorodu. Mesto nije slučajno izabrano: upravo ovde je 862. godine Knez Rurik došao da vlada brojnim slovenskim plemenima.

Konkurs za najlepši projekat nacrta spomenika je objavljen 1859. godine. Na konkurs se prijavilo 52 autora. Pobednik je bio Mihail Mikešin. Spomenik je postao jedan u nizu čuvenih dela ovog umetnika: spomenik Ekaterini Drugoj u Sankt Peterburgu, Bogdanu Hmeljnickom u Kijevu.

Ideja Mikešina je odgovarala jednom od osnovnih zahteva: „spomenik po svojoj spoljašnjosti mora da odgovara istorijskom kontekstu i da odražava 6 glavnih epoha istorije: osnivanje države, pojava hrišćanstva, početak oslobađanja od Tatara, osnivanje ruskog carstva, ustoličenje cara Mihaila Romanova, osnivanje ruske imperije.

Spisak čuvenih ljudi, važnih u ruskoj istoriji, koji su se trebali pojaviti na spomeniku, postao je predmet ozbiljnih sporova. Dmitrij Donski, Suvorov, Ćirilo i Metodije, Nestor, Sergej Radonješki, Nahimov, Bagration nisu dovođeni u pitanje.

Ali Mikešin, koji je sam birao kandidate, tu nije predvideo Nikolaja Prvog. Aleksandar Drugi je zamolio da se u spisak stavi i njegov otac. Umetnik to nije želeo da uradi. Drugi skulptor je dobio zadatak da odvojeno napravi spomenik Nikolaju Prvom.

Zapravo, sporovi su se vodili oko svake figure, dodaje Viktor Smirnov, istoričar, autor knjige „Spomenik ruske države“:

- Najveću je diskusiju izazvala figura Ivana Groznog. Mnogi su smatrali da je taj čovek ostavio duboki trag u ruskoj istoriji i da mora biti predstavljen na spomeniku. Njemu se pripisuje razaranje Velikog Novgoroda 1570.godine. Na kraju krajeva, dogovorili su se da nije umesno da se na spomeniku upravo u ovom gradu nađe čovek, koji ga je gotovo sravnio sa zemljom.

I predstavnici umetnosti su bili pod znakom pitanja. Na spomeniku ih je 16. U taj su broj slučajno upali Puškin i Krilov. Dugo su sporni bili i Gogolj i Ljermotov. Aleksandar Drugi je ignosrisao molbu Mikašina da se u spisk uključi i Taras Ševčenko.

Tokom Drugog svetskog rata, Nemci su hteli da odvezu ovaj spomenik u smislu trofeja. Demontirali su ga i čak uspeli da prevezu pojedine delove. Ipak, kontraofanziva je spasila spomenik. Restauracija je počela gotovo odmah. Pomogle su fotografije carevića Vladimira Aleksandrovića koji je fotografisao praznovanje dana državnosti Rusije 1862. godine. Već 2.novembra 1944. godine, spomenik je ponovo bio otvoren.