Medvedev: neophodna strategija postkriznog razvoja

U diskusijama učestvuju prestavnici desetina država – to su biznismeni, diplomate, naučnici i političari. Svi oni treba da formiraju nove prilaze ekonomiji budućnosti, smatra ruski premijer Dmitrij Medvedev.

- Svi mi smo spoznali duboku zavisnost globalnih ekonomskih procesa i situacije koja postoji u našim zemljama. Nemoguće je izlovati se čak po pojedinačnom ekonomskom pitanju. To je glavni uzrok krize koju su spoznali svi. Zato smo dužni da budemo osetljivii i da delujemo zajednički.

Dmitrij Medvedev je istakao da Rusija kao i druge zemlje oseća određene probleme izazvane međunarodnom krizom. Toje vezano pre svega sa tim što je ruska država integrisana u globalnu ekonomiju: od svakodnevnog nivoa do donošenja vladinih odluka. Nedavni primer: razmatranje budžeta za narednu godinu od strane ministarskog kabineta. On je po rečima premijera bio strožiji nego što je prvobitno planirano. To je posledica direktnih pouka iz pada svetske konomije koje je izvukla vlada.

- Jedna od njih se ovaplotila na taj način što smou veli u federalni budžet takozvano strogo finansijsko pravilo. Njegova logika je u tome da obim obaveza, dugoročnih investicionih programa, u kojima učestvuje država, ne bude vezan za tekuću cenu nafte. A što se tiče takozvanih ekstra prihoda, oni će se pre svega usmeravati na nagomilavanje rezervi. Istovremeno kriza je pokazala da čak u žestokim uslovima Rusja je uspela da izbegne superozbiljne gubitke i sada je dostigla pokazatelj koji može da se razmatra kao konurentna prednost.

Primer je rast unutrašnjeg bruto proizvoda koji je 2011. premašio 4%. Danas po tom bazičnom parametru među velikim ekonomijama Rusiju pretiču samo Indija i Kina. Osim toga, državni dug RF iznosi 5,8 biliona rubalja (manje od 200 milijardi dolara) i on je minimalan među zemljama osmorke, dvadesetorice i BRIKS. A obim nagomilanih rezervi je premašio pola biliona dolara. Rusija je po tom pokazatelju treća u svetu. Treba istaći da je poslednjih godina ifnlacija u zemlji smanjena više nego dvostruko. Prošle godine ona je dostigla istorijski minimum u novoj Rusiji – nešto više od 6%.

Uporedo sa tim po prilivu investicija zemlja je tek osma u svetu. Po mišljenju niza eksperata, to je vezano sa velikim nivoom korupcije, neefikasnošću državnog aparata, lošom organizacijom zaštite svojine kao i kršenjem ljudskih prava. Ipak, kako je izjavio Dmitrij Medvedev, prošle godine u Rusiju je bilo uloženo više od 50 milijardi dolara. I bilo bi nepravilno zaustaviti se na tom nnivou, rekao je premijer. Cilj je dovesti ulaganja do nivoa od 60-70 milijardi dolara i više. Ali radi toga treba da se promeni investiciona klima u rusiji koja treba da se popne u rejtingu investcione privlačnosti sa sedme desetine mnogi više, rezimirao je šef kabineta ministara. Tome treba da doprinesu institucije razvoja koje formira vlast i biznis. Među njima je inovacioni centar Skolkovo u Podmoskovlju i ruski Fond direktnih investicija.