Nisu svi rejtinzi podjednako objektivni

Unizverzitet u Hamburgu više neće pružati podatke za komercijalne međunarodne i nacionalne organizacije koje sakupljaju informacije za sastavljanje rejtinga. Univerzitet namerava sada da radi sa federalnom vladom koja vodi svoju statistiku. I da učestvuje samo u onim istraživanjima koja su mu zanimljiva. Trka za rejtingom je previše skup posao, izjavila je za Glas Rusije zvanični predtavnik Hamburškog univerziteta Kristiane Kurt:

- Za donošenje odluke bili su određeni razlozi: kao prvo, odgovori na zahteve i analiza informacija oduzimaju mnogo vremena saradnicima. Ovaj posao ne ulazi u njihove obaveze. Naš zadatak je da učimo studente. Kao drugo, za obradu podataka treba izdvojiti novac. Pošto univerzitet finansira država, postavlja se pitanje svrsihodnosti sličnih troškova.

Uz sve ove troškove ni jedan univerzitet nije osiguran od toga da na kraju neće dobiti ocenu vrlo daleku od objektivne. Zato danas sve više nemačkih univerziteta odustaje od saradnje sa odgovarajućim organizacijama, ističe Kristiane Kurt:

- Često pitanja izaziva metod ocene rada instituta. Ako je na Olimpijskim igrama altetičar pobedio na trci na sto metara, on je najbrži. Ali to ne znači da ostali učesnici trke nisu istaknuti sportisti. Ista je situacija prilikom sastavljanja rejtinga univerziteta. Razlike su po pravilu minimalne. Dešava se da se ne uzimaju u obzir kvalitativni pokaztelji. Zbog složene organiazcije univerziteta vrlo ih je teško uporediti između sebe.

Sa takvom tačkom gledišta slažu se mnogi eksperti. Ističe se da u većini regiona vodeće pozicije zauzimaju američki i britanski univerziteti. Dok evropski, najstariji u svetu, ostaju u drugom ešalonu. Pri otme često vodeće pozicije ne zauzimaju klasični univerziteti, kao Sorbona ili Moskovski državni, već visokoškolske ustanove sa uskom specijalnošću, na primer Kalifornijski tehnološki institut. Drugi važan problem je odstustvo zajedničkog standarda, ističe zamenik direktora Moskovskog centra za obrazovanje Valentin Noskin.

- Standardi ocene kvaliteta obrazovanja ne postoje. U takvim uslovima kako se može govoriti koji je univerzitet bolji. Dominira samo takav kriterijum ocene kao što je koliko svaki univerzitet može da potroši na obrazovanje i koje uslove može da organizuje. I naravno mnogi prvoklasni univerziteti mogu da ispadnu. Sada ima nekoliko međunarodnih organizacija koje smišljaju mnoštvo anketa. Tamo treba odgovoriti kako je univerzitet predstavljen u svetu, kakva je dostupnost obrazovanja. I na kraju krajeva napred može da izbije univerzitet iz Singapura.

Primer Hamburga i Kelna namerava da sledi i Lajpcig. Administracija gradskog univerziteta namerava da 2013. Godine bojkotuje jedan od najpoznatijih rejtinga koji formira nemački Centar za razvoj visokog obrazovanja. Studenti univerziteta grada Marburga takođe su izjavili d će zatražiti od administracije univerziteta da oustane od učešća u rejtingu.