Kina i Japan sklapaju primirje?

Kina se obratila Japanu sa pozivom da se obnove pregovori oko ostrva u Istočno- Kineskom moru. Nešto ranije je sa istom inicijativom istupio Tokio. Strane su rešile da ne zaoštravaju odnose.

Data je komanda „stop“, ali ne i „nazad“. Prestaju antijapanski pogromi u Kini, snižava se ton međusobne retorike. Ali, Tokio ne odustaje od kupovine 3 od 5 spornih ostrva Senkanu od privatnog lica. Peking, sa svoje strane ne dovodi u pitanje svoj suverenitet nad ovim ostrvima, iako ih sada kontroliše Japan i nema nameru da razmatra ovo pitanje na budućim pregovorima.

Situaciju komentariše ekspert Instituta Dalekog Istoka Jakov Berger- oprezni optimista po ovom pitanju:

- Pretpostavljam da se može postići dogovor, ako Japan pristane na određene ustupke. Vrhunac ove krize je prošao. Kineske vlasti su pozvale građane da ne pribegavaju ekstremnim merama u borbi za suverenitet nad ostrvima. To što su se obe strane vratile za pregovarački sto, naravno može da pomognu rešavanju krize.

Glavni urednik časopisa „Rusija u glabalnoj politici“, politikolog Fjodor Lukjanov je saglasan- loš mir je bolji od dobre svađe:

- Ne počinje rat. Zato što je rat užasno skup, posebno imajući u vidu međusobnu ekonomsku zavisnost Kine i Japana. A kao drugo, ako možemo da predstavimo da je Kina rešila da pokaže silu, to je naravno dar za SAD. To je danas nešto o čemu mogu da sanjaju oni koji se boje budućnosti Kine.

Kina već oseća gubitke zbog faktičkog smanjenja toka turista u Japan- broj avio letova se smanjuje, ili avioni lete poluprazni. Pekinškim izdavačima su čak zabranili da štampaju knjige o Japanu, govori ekspert Jakov Berger:

- Gubici su za obe strane već sada ozbiljni. Za Japan, Kina je prvi i glavni ekonomski partner, za Japan Kina je važnija nego SAD. Kinesko tržište je najmoćnije, najobimnije na svetu. Za Kinu je Japan takođe važan. Raskid trgovinskih ili investicionih odnosa, bio bi ozbiljan udarac na izvozne mogućnosti Kine, doveo bi do zatvaranja čitavog niza preduzeća i nezaposlenosti u mnogim regionima Kine.

Spor između Kine i Japana zbog ostrva u Istočno-Kineskom moru intenzivirao se nekoliko godina unazad, pošto su u ovoj oblasti pronađene bogate rezerve ugljovodonika.

Vrhunac krize se dogodio u vreme posete ministra odbrane SAD Leona Panete Japanu i Kini. Kina je tražila i dobila uverenje od šefa Pentagona da Vašington neće zauzimati ničiju stranu u ovom sporu. Ipak, američka teza i dalje stoji da će napad Kine na sporna ostrva smatrati napadom na svoju nacionalnu bezbednost. Zajedno sa tim je jasno da će ovaj konflikt sniziti verovatnoću narastanja novih tenzija i da će dozvoliti Kini i Japanu da samostalno reše krizu u spornoj zoni.