Kinošok se zagledao u nebesa

U ruskom letovalištu Anapa završen je Kinošok – 21. Otvoreni festival filmova zemalja ZND i Baltika. Glavnu nagradu dobio je uzbečki film Nebesa – moja porodica mladog režisera Ajuba Šahobidinova.

Film Nebesa - moja porodica govori o događaju koji se desio u savremenom uzbečkom selu. Glavna junakinja je dobra devojka koja je ostala bez roditelja i bilo kakve pomoći. Oko nje su ljudi koji su reklo bi se dobri, ali svako ima svoj život, svoje okolnosti, predrasude. Na kraju devojka na očigled svih prilazi poslednjoj crti, istiskuju je iz života, dalje su samo nebesa...

U intervjuu za Glas Rusije član žirija glumica Galina Bokaševska je objasnila čime je pobednički film očarao lično nju.

- Tamo je vrlo lakonski ispričana biblijska priča. Tako lepa, sasvim jasna predstavniku bilo koje nacionalnosti... Ona nas navodi da se zamislimo.

Ceremonija nagrađivanja pobednika Kinošoka odvijala se na Letnjoj estradi u samom centru Anape. Publike je bilo mnogo i mnogi su se čudili: svega dva dana ranije na toj sceni se desio veliki požar, smatralo se da je za obnovu potrebna nedelja. Ipak radi popularnog festivala sve su uradili za dva dana, učinivši skoro nemoguće. To je simobilično, jer sam festival poslednjih godina egzistira na ivici nemogućeg. Uzrok predsednik Kinošoka, scenarista i režiser Viktor Merežko vidi u nedostatku finansija. Sa potpredsednikom festivala glumicom Irinom Ševčuk on ima s vremena na vreme sledeći dijalog.

- Na proleće sam rekao: Ira, hajde da odustanemo, da zatvorimo Kinošok. Ona je odgovorila: Ti si poludeo! Kako može dete koje je napunilo 21 godinu ostviti bez tate i mame. Znači, radićemo bez obzira na sve!

Kinošok je najveći forum koji objedinjuje filmske stvaraoce postsojvetskog prostora. Kada on ne bi bio potreban, ne bio okupljao toliko godina za redom stvaralačku elitu ZND i Baltika... I to su majstori čije radove žele da vide u čitavom svetu, podvukao je pznati filmski kritičar Leonid Pavljučik.

- Nije slučajno to što je na tom festivalu bilo nekoliko filmova koji su došli već posle Venecije, posle Kana, i ruske premijere su održane ovde, u Anapi. Sa druge strane, mnogi režiseri su govorili posle konkursa Kinošoka: Idemo u Pusan, idemo u Tokio, Meksiko, Brazil i slično. Nacionalna kinematrograija se uzdiže i Kinošok je to odrazio precizno kao ogledalo!