Čudesa Beogradskog bezbednosnog foruma

U Beogradu je održan izuzetno zanimljiv skup: predstavnici organizacija vezanih za NATO, strani teoretičari kosovske nezavisnosti, albanska glasila sa Kosova i najviši predstavnici srpske vlasti okupili su se da diskutuju o - bezbednosti na Balkanu!

Trodnevni Beogradski bezbednosni forum 2012 izazvao je mnoge nedoumice, pogotovo u kontekstu napora koje novo rukovodstvo Srbije na čelu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem ulaže u izgradnji odnosa strateškog partnerstva sa Rusijom. Na Forumu nije bilo predviđeno učešće Rusije, ali su zato u Beograd pristigli predstavnici mnogobrojnih organizacija, fondova i institucija koje su tesno vezane za NATO i druge evroatlantske strukture, i koje Rusiju tretiraju kao svog geopolitičkog oponenta.

Ovako je formulisana tema Foruma: „Security Community building: bridging the theoretical-policy divide“ („Bezbednosna izgradnja zajednice: premošćavanje jaza između teorije i politike“). Kao što se vidi iz programa ovog skupa, njegovi učesnici su se okupili u Hajatu da bi razmotrili „izazove demokratije i bezbednosti“. Pod tim izazovima se podrazumevaju opasnosti po ekonomsku i energetsku bezbednost, kibernetski kriminal i drugi slični problemi.

Ko je diskutovao o problemima koji su toliko aktuelni za Srbiju i celu Evropu

Među učesnicima foruma ima dosta poznatih lica. Na primer, Sonja Liht, nekadašnji rukovodilac srpske filijale Soroševog fonda, a danas predsednik Saveta za spoljnu politiku pri ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Ona vodi i srpsku NVO sa pretencioznim nazivom „Beogradski fond za političku izuzetnost“. Deklarisani cilj ovog fonda je obuka mladih srbskih političara u duhu evrointegracije radi njihovog aktivnijeg učešća u realizaciji ideje stupanja Srbije u Evropsku uniju.

Vredi se podsetiti kako je na prošlogodišnjem Beogradskom bezbednosnom forumu tadašnji ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin održao upečatljiv govor. On je najpre skrenuo pažnju na napore svih učesnika da svedu raspravu na tvrdnju da je NATO glavni garant bezbednosti Srbije, Balkana i cele Evrope, a da je Rusija glavna opasnost po region. Zatim je Konuzin podsetio da je upravo Severnoatlantska alijansa svojim delovanjem faktički otrgla Kosovo od Srbije. Sonja Liht je tada ocenila govor diplomate iz zemlje koja je prijateljski nastrojena prema Srbiji kao pokušaj „da se nanese šteta forumu“. Zvaničnom predstavniku istorijskog saveznika Srbije sličnu izjavu tada je uputila i druga učesnica ovogodišnjeg foruma: Sonja Stojanović, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Poziv koji je Aleksandar Konuzin uputio Srbima da ne zaboravljaju Kosovo i Srbe na Kosovu ona je okarakterisala kao „skandal i uvredu“.

Čvrsta osnova na sedam ultimatuma?
Sporazumi Putina i Nikolića mogu omogućiti Srbiji da stekne čvrst energetski i finansijski oslonac. Stoga je začuđujuća poseta Aleksandra Vučića Nemačkoj i proglašenje Nemačke za strateškog partnera Srbije „bez koga zemlja ne može da opstane“.

Tu je bio i Nemac Štefan Lene, koji predstavlja evropsko odeljenje Karnegijeve fondacije. Upravo ta NVO je još sredinom 1990-ih bila idejni i organizacioni inspirator kosovskog separatizma. U izveštaju „Nezavršeni mir“ iz 1996. prvi put je na nivou međunarodne ekspertne zajednice bila jasno formulisana ideja da se na Kosovu sprovede referendum o nezavisnosti koji bi bio sredstvo za definisanje konačnog statusa pokrajine.

Zvuči neverovatno, ali pitanja bezbednosti na Balkanu razmatraju predstavnici Kanade, Severne Irske, jedan stručnjak za Rusiju iz Vašingtona, pa čak i nekoliko norveških eksperata, samo nema nikoga iz Rusije. I ne samo da nema diplomata ili eksperata, nego nisu pozvani čak ni novinari. Ali zato je, primera radi, pozvan Agron Bajrami, glavni urednik dnevnog lista „Koha ditore“, vodećeg kosovskog glasila na albanskom jeziku. Bajrami se u svojim mnogobrojnim člancima i nastupima tokom protekle decenije aktivno zalagao za ideju samoproglašene nezavisnosti Kosova, što su inicijatori ovog foruma po svemu sudeći okarakterisali kao važan doprinos jačanju regionalne stabilnosti i bezbednosti.

Zanimljivostima tu nije kraj. Očigledno je da ništa od toga nije smetalo premijeru Srbije i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i prvom potpredsedniku vlade i ministru odbrane Aleksandru Vučiću, koji su održali pozdravne govore na početku skupa. Zanimljivo je i da je jedan od glavnih organizatora ovog foruma, na kome su učestvovali uglavnom predstavnici zemalja-članica NATO-a - Ministarstvo odbrane Srbije.

Zabavni agresori
Na aero-mitingu u Batajnici učestvovali su i NATO avioni F-16, isti oni koji su 1999. bombardovali Srbiju. Publika je protestovala. Iz NVO sektora se pak moglo čuti da „Srbija nije ruska gubernija [pa da se u njoj] nekažnjeno vređaju NATO zvanice“.

Većina pročitanih referata bila je sastavljena na osnovu stava da su „evroatlantske strukture jedina garancija mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“. Stoga nije sasvim jasno kako se sve što smo pomenuli slaže sa kursom izgradnje odnosa strateškog partnerstva sa Rusijom, koji je najavio novi srbski predsednik Tomislav Nikolić. Uostalom, i najnovija sociološka istraživanja u Srbiji svedoče o tome da u zemlji preovladavaju malo drukčiji stavovi od onih koji su dominirali u Hajatu. Na primer, čak su i zapadne medijske kuće (između ostalih i nemačka DPA) morale priznati da je u avgustu broj protivnika stupanja Srbije u Evropsku uniju prvi put bio veći od broja pristalica takvog koraka. Razlog ove promene nikako nije samo finansijska kriza na prostorima EU, nego i težnja Brisela da prihvatanje srpske kandidature čvrsto poveže sa priznanjem samoproglašene nezavisnosti Kosova od strane Beograda.

Na sreću, srbski narod ipak ima istorijsko sećanje i ono ne dozvoljava da se Severnoatlantska alijansa, koja je 1999. bombardovala srpske gradove, smatra garantom mira i stabilnosti na Balkanu. Kao što je svojevremeno sasvim ispravno podsetio Srbe ruski ambasador Aleksandar Konuzin, „jednostrano proglašavanje nezavisnosti pokrajine (Kosova – P.I.) deo je evroatlantskog plana podele Srbije“.

Odnosi Srbije sa Rusijom i Evropskom unijom trenutno „miruju“ u stanju „dinamičke ravnoteže“. Prevaga jedne ili druge tendencije direktno će zavisiti od situacije u Evropskoj uniji i NATO-u, i od njihove politike prema Srbiji. Ni Dačić ni Vučić po svom položaju ne mogu i neće praviti izbor između prozapadnog i proruskog kursa. Takav izbor je u stanju da napravi isključivo predsednik Nikolić.

Petar Iskenderov,

Autor je istoričar i viši naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Original publikacije