Kompromis ili nacionalna kriza

Demokratsko uređenje evropskih država je u opasnosti, zato što omladina postaje nespodobna da mirno koegzistira sa drugim članovima društva, ulazeći u antisemitističke, antiislamske i čak neonacističke organizacije, žali se predstavnik Saveta Evrope. Komentarišući izjavu predstavnika EU, pisac i javni poslenik Jelena Čudinova postavlja važno i aktuelno pitanje:

- Šta znače nacionalistička raspoloženja? Nacionalni interes je prirodno osećanje čoveka, dok postoje zemlje i državne granice. Vladama zapadnoevropskih zemalja ne odgovara što omladina stupa u antimuslimanske organizacije. Zašto im je odgovaralo kada je omladina stupala u antifašističko podzemlje? U toku je okupacija.

U svakom slučaju, nedobronamernost prema ljudima raznih konfesija često rađaju njihovi predstavnici. U to je uveren politikolog Pavel Svjatenkov:

- Kada stanovnici muslimanskih zemalja počinju da protestvuju protiv vređanja proroka Muhameda ili traže uvođenje Šerijata, to izaziva kod starosedelačkog stanovništva šok, zato na izborima oni glasaju za „nove desničare“ čija popularnost u Evropi poslednjih godina raste.

Kao primer Pavel Svjatenkov navodi rezultate izbora u Francuskoj, gde je treće mesto zauzela desničarska partija Mari Le Pen. Takođe dobre pokazatelje ima partija Pravi Finci na parlamentarnim izborima u Finskoj. Ova tendencija će se nastaviti dok među starosedelačkim stanovništvom i pridošlicama ne bude postignut kompromis u nekom obliku, podvlači politikolog.

Govoreći na konferenciji o političkoj apatiji Gabriela Batini-Dragoni se požalila da se omladina sve ređe uključuje u javni život i učestvuje na izborima u čitavoj Evropi. Naš ekspert Jelena Čudinova smatra to zakonomernim. Omladina ne veruje političarima, u prvom redu zato što se oni bave zamenom teza, a ne rešavanjem pitanja nelegalne migracije i nezaposlenosti. Reči potvrđuje statistika. Po podacima agencije Evrostat ove godine pokazatelj nezaposlenosti u Evropi je oborio rekorde od pre 15 godina. Bez posla danas je 17,4 miliona evropljana ili skoro 11% ekonomski aktivnog stanovništva zone evra. Ako se i dalje razmišlja o toleranciji, a ne rešava ovo bolno pitanje, situacija će se samo pogoršavati.