Na pragu govorne apokalipse

Trideset evropskih jezika može da nestane iz upotrebe. Ovu prognozu dali su stručnjaci mreže Meta-net koja objedinjuje 53 istraživačka centra iz 33 zemlje. Za sve su krive bezdušne mašine - Internet koji nije prilagođen za njihovo raspoznavanje. Ako se tako nastavi, podvlače istraživači, nekim jezicima preti „digitalni“ nestanak, što će povući za sobom i njihovo konačno odumiranje.

Prognoza se u prvom redu tiče baskijskog, keltskog i katalonskog jezika. Ne može se pozavidivti ni dijalektima kao što su frigulski i sardinijski – oni nesumnjivo ne mogu da prežive na Internetu pošto nema softvera koji može da ih prepozna, analizira i pravilno prevodi.

Eshatološke tenedencije u ovakvim prognozama nisu nove. Pojavom Interneta smrt su prorokovali knjigama i medijima, mada ljudi i dalje čitaju ne samo u elektronskom vidu. Većina ljudi daje prednost realnom žkivotu, njima je sve jedno na kom jeziku komunicira na Internetu. Uz to, maternji jezik je u svakoj zemlji potvrđen zakonodavno. Konačno, život jezika podržava svakodnevna govorna kultura – takve tačke gledišta pridržava se profesor, filolog Dmitrij Bak.

- Jezik ne živi na Internetu. Jezik živi dok predstavlja jezik svakodnevne komunikacije neke kompaktno naseljene grupe ljudi. Mogu se činiti napori da jezici budu i na Internetu, ali najvažnije je osigurati komunikacionu, inforamcionu, obrazovnu i kulturnu komponentu. Ona može da podržava lokalno zajedništvo ljudi koji govore datim jezikom. Veći deo jezika na Internetu je pismena fiksacija usmenog jezika, zato ne vidim nikakve probleme u tom pogledu. Jezik postoji osim Interneta u usmenom i pisanom obliku, ako se na njemu obavlja promet dokumenata, pišu naučne knjige i postoji književnost.

Internet ne može da doprinese umiranju jezika, pošto on ne postoji svugde. Globalnu mrežu u svetu koristi oko trećine stanovnika. tačnije 32,7%. I to dovodi u sumnju prognozu Meta-net. Pa i sami Internet provajderi su zainteresovani za to da u mreži bude što više servisa neophodnih korisnicima, između ostalog jezičkih. Takve tačke gledišta se pridržava i medijski ekspert, član Društvene komore RF Anton Korobkov-Zemljanski.

- Ne slažem se sa tim da jezici mogu da umru. Zato što se na Internetu pojavilo mnogo prevodilačkih servisa. Na primer gugl prevodilac, koji prevodi za raznih jezika tekstove u režimu realnog vremena. Projekti za očuvanje jezika naroda Rusije postoje i kod kompanije Jandeks. Ako potoji književnost na nekom jeziku, ona će pre ili kasnije dospeti na Internet. A to znači da ne može da nestane bez traga.

Tako da je govorna apokalipsa, bez obzira na zastrašivanja, malo verovatna. Očigledno autori istraživanja iz Meta-net žele da dobiju grant za razradu kompjuterskih programa očuvanja jezika. Samo biće im teško da napišu takvav softver. Jer po podacima Francuske Akademije nauka, savremeno čovečanstvo govori skoro na 3000 jezika. Većina ljudi, bilo da su Katalonci, Baski ili Islanđani, znaju engleski kao jezik međunarodne komunikacije. Upravo na njemu razgovaraju na Internetu.