Umetnici Evrope stvaraju „Lik Rusije“

Projekat „Lik Rusije“ započet je krajem septembra. 16 mladih umetnika iz Francuske, Švajcarske, Italije, Belgije i Nemačke nedelju dana je izlagalo svoje radove u Moskvi, a zatim su krenuli u upoznavanje sa životom zemlje. Posle mnogobrojnih ekskurzija, susreta s kolegama i stanovnicima Moskve i Peterburga umetnici su svoje utiske preneli na platno. Rezultati se izlažu u izložbenim salama Ruske Akademije nauka u okviru međunarodnog projekta „Lik Rusije“.

Možda nije sasvim korektno uobičajene mere primenjivati na dela savremenih evropskih slikara. To je njihov pogled na Rusiju sa strane, koji ruskim gledaocima omogućava da shvate kako se glavni gradovi otkrivaju strancima.

Gradski pejzaži, portreti klasika ruske književnosti, apstrakcije i varijacije na temu kubizma – ovako su Rusiju doživeli evropski umetnici. Realizma nema mnogo, verovatno se jedinom slikom izrađenom u klasičnom stilu može nazvati mističan rad španske umetnice Arančasu Martines „Vasilisa premudra“.

Markos Marin je Rusiju doživeo kroz ličnost predsednika. Po priznanju samog umetnika, za njega portret lidera države nije toliko slika o političkom posleniku, koliko „komponenta imidža, tačnije, lika zemlje“.

Diogo Navaro iz Portugalije je predstavio vrlo zanimljive pejzaže u kojima se može zapaziti uticaj klasika britanskog slikarstva Vilijama Tarnera. U svom diptihu „Moskva i Peterburg“ on nije koristio samo boje, već i lepak, kreč, pa čak i cement, koji su s njim podelili radnici na ulici. „Sad se deo vaše zemlje fizički nalazi na mom diptihu,“ – kaže umetnik.

Svakom umetniku Rusija se otkrila na svoj način. Nekome izgleda u liku ognjeno-crvene starice, nekoga je nadahnula na stvaranje zlatne fontane – svojevrsnog Roga izobilja XXI veka. Prema iskustvu evropskih umetnika ljudi se mogu odnositi na različite načine, ali se ne sme negirati da je ovakav umetnički pokušaj da se oseti naša zemlja zanimljiv sam po sebi.

Armen Apresjan,