Šta će promeniti kineski nosač aviona?

Uključivanje u kinesku flotu prvog nosača aviona „Liaoning“ je simboličan događaj, koji je očigledno vremenski usklađen sa proslavom nacionalnim praznikom i održavanjem kongresa KPK u novembru mesecu. Ujedno to znači da je završena tek prve faze razvoja kineske flote. Aktiviranje ovog nosača aviona neće ozbiljnije poremetiti balans snaga u regionu. Ali ono priprema za to temelje.

Tezu da su Kini potrebni nosači aviona po prvi put je izneo 80-tih godina komandant Ratne mornarice Narodno-oslobodilačke armije Kine, kasnije predsednik Centralnog vojnog saveta NR Kine admiral Lu Huacin. Nosače aviona je on smatrao korisnim za postizanje dominacije na moru u granici lanca ostrva, koji okružuju Kinu. Pritom on nije polazio od toga da Kina konkuriše SAD i SSSR u izgradnji flote nosača aviona. Flota je trebala da rešava ograničene zadatke zaštite interesa Kine na morima kojima je okružena i da vrši pritisak na Tajvan. Na osnivanje okeanske flote tada se gledalo kao na veoma daleku perspektivu.

U 80-90-tim godinama preduzeti su prvi koraci u pravcu proučavanja stranih tehnologija izgradnje i korišćenja nosača aviona. Analizirani su kako zapadni, tako i sovjetski modeli i dokumentacija. Kasnije je to olakšalo preuređenje „Liaoninga“ na osnovu sovjetske krstarice - nosača aviona „Varjag“ koji je kupljen od Ukrajine 1998. godine. Danas, Ratna mornarica NOAK sarađuje sa flotom Brazila, na taj način što studira iskustvo korišćenja jedinog brazilskog nosača aviona „Sao Paulo“.

Prema kineskim publikacijama, ne radi se samo o izgradnji konkretnih tipova nosača aviona. Kina u više faza ostvaruje dugoročan program formiranja flote nosača aviona. Ostvarivanje programa kontroliše se na visokom nivou, a njegov status se može uporediti sa kosmičkim programom. Dogradnja sovjetskog „Varjaga“ je završetak prve faze. Kako izjavljuje ministarstvo odbrane Kine, ovaj brod je namenjen za obuku i eksperimentalne ciljeve.

Paralelno se odvija priprema industrije za izgradnju prvog „potpuno kineskog“ nosača aviona na Czananskom brodogradilištu u Šangaju. Uloga „Liaoninga“ je u tome, da stvori uslove za uspešnu izgradnju i korišćenje svih mogućnosti ovog i narednih brodova.

Tip nosača aviona, koje kineska flota predviđa na kraju realizacije programa nosača aviona ima malo zajedničkog sa „Liaoningom“. Za razliku od „Varjaga“, sa kojeg se uzletanje vrši sa „skakaonice“, budući kineski nosač aviona biće opremljen elektromagnetskom katapultom. Najverovatnije, ako se uzme u obzir količina energije koja je potrebna za korišćenje takvih katapulti, - to će biti nuklerani nosač aviona. Na njemu će se bazirati avionska grupa, koju će činiti najverovatnije teški lovci J-15, mlazni školsko-borbeni avioni JL-9, avioni sa radarima velikog dometa, teški protivpodmorničarski i spasilački helikopteri.

U sastavu udarnih grupa nosača aviona nalaziće se i brodovi klase razarača projekat 052D, koje su u izgradnji. Kina će ih opremiti borbenim informaciono-kontrolnim sistemima po američkim obrazcima. Svojevremeno SAD je bilo potrebno preko dve decenije za razradu i ispitivanje takvih sistema. Kina će se uz korišćenje već proverenih drugih rešenja kretati u tom pravcu daleko brže. S obzirom na dimenzije zadatka, ne može se sa sigurnošću tvrditi, da će ovaj sistem već sutra biti borbeno sposoban.

Međutim uz strpljenje, investicije i pažnju kineskog rukovodstva ovi ciljevi mogu biti postignuti.

Vasilije Kašin,