Rusija i kosmički izvoz

Rusija čvrsto drži lidersku poziciju u letenju u orbitu. Od 640 uspešnih lansiranja za poslednjih 10 godina, udeo Ruske Federacije je bio 255. Drugo mesto zauzima SAD sa 191 lansiranjem. Trojku lidera zatvara Kina sa 87 uspešnih lansiranja.

Ulogu svemirskog izvoznika, Rusija je preuzela 90-ih godina. Tada je broj njenih sopstvenih letova drastično opao, i industrija je, samim ti, morala nekako da se održi. Početak buma komercijalnog kosmosa je mnogo doprineo rastu broja komercijalnih lansiranja. Nosioci svih klasa su se aktivno koristili za pokretanje aparata različitih funkcija - od istraživačkih laboratorija do komunikacionih satelita.

Uprkos oštrom padu broja lansiranja – sa stotinu u ranim 80-im, oko pedeset u ranim 90-im, na 30 2000-ih, Rusija je i dalje ostala lider po broju poslatih letelica u orbitu. To, pre svega, ima veze nasleđenom razvijenom infrastrukturom - dva aktivna kosmodroma – Bajkonur u Kazahstanu i Pleseck u Arkhangelskoj oblasti, kao i sa sistemom proizvodnje i eksploatacije lansirnih rampi.

Dok je Rusija zauzimala mesto kosmičkog izvoznika, u industriji su započete sistemske promene. Prvi trend je predstavljao oštro razdvajanje interesovanja u orbiti od svojih glavnih konkurenata, SAD i EU. "Habl", "Kasini", marsovska vozila, a sve to sa uprošćavanjem složenih ruskih projekata.

Drugi trend je razvoj nacionalnih programa raketa-nosača zemalja u razvoju. Kina i Indija su ostvarile određeni napredak u ovoj oblasti. Broj letelica, koje će samostalno slati u orbitu, sve će više rasti. U budućnosti, one bi mogle izaći na međunarodno tržište lansiranja.

Značajni faktor je postalo "dete" Elon Muska - firma SpaceX. Ona je samouvereno zavladala ovim tržištem sa svojom raketom Falcon 9 i svemirskim brodom Dragon. Svoju ulogu su odigrale i nove evropske i japanske konstrukcije.

Kombinacija svih ovih faktora je dovela do toga, da je pozicija Rusije kao lidera u kosmičkom lansiranju, ugrožena. Razvojni programi Falcon 9 i Dragon prete da u bliskoj budućnosti zakupcima daju komercijalno povoljniji kompleks od "Union" - "Progres".

Jedini izlaz za Rusiju je sistematski razvoj svog kosmičkog programa, bez osvrtanja na uspeh komercijalnih lansiranja. Na tom putu njoj predstoji rešiti neke probleme. Prvo, povećanje pouzdanosti rada postojećih sistema, koji su temelj ruskog kosmičkog programa. Drugo, uvođenje novog kompleksa nosač-transportna platforma. On je u stanju da zameni "Napredak" i "Union" i takmiči se sa stranim proizvodima nove generacije.

Na kraju, dešava se povratak Rusije, kao nezavisnog igrača na tržište složenih i skupih projekata za istraživanje svemira. Pri tom, Mesec i Mars, kao najvažniji strateški ciljevi, ne bi trebali da zatvore vidik za istraživanje prostranstva bliskog Zemlji. Ovde Rusija ima niz sredstava, uključujući GLONAS i mogućnost daljeg razvijanja.

Ključ ovog razvoja treba da bude promena ideologije odnosa prema kosmosu. Perspektiva ove industrije se ne može pripisati isključivo izgledima komercijalne koristi. Vrlo brzo će, čak i postojeće mogućnosti zarade biti iscrpljene.

Ilija Kramnik,