Sutra neka svako glasa svoje

Kraj je izborne trke, sad je na biračima da kažu ko su, šta su i za šta su, sobzirom da su to tokom ove predizborne trke rekle koalicije i partije.

Malo je ko od učesnika u ovoj priči ostao nedorečen i nejasan, kao i mediji, posebno oni režimski koji su i ovog puta kao i uvek faborizujući vladajuću koaliciju i neke opzicionim partije još jednom dokazali svoju poslušnost i odanost poslednjem crnogorskom gospodaru. Za dobar deo biračkog tela predizborna kampanja nema nikakvog značaja, sobzirom da su oni, neki rođenjem a neki učenjem politički opredeljeni, pa se tako na njih i ne može uticati. Oni kolebljivi i neodlučni često pogreše u svom izboru, ali su zato kasnije u prvim redovima onih koji se bune i pokušavaju da ukažu na nepravilnosti onih kojima su i sami dali poverenje.
Pa da se ukratko podsetimo šta je ko rekao i obećao da kasnije ne bi krivili sami sebe.
Širokogrudost crnogorskog gospodara iskazana je i ovog puta kao i uvek isključivo prema najodanijim podanicima a njegovu mržnju prema svemu što je srbsko suvišno je i pominjati. Serdar Ranko je ipak bio konkretniji, pa je i obećao da će ukoliko opet bude serdar, oduzeti sve što je srbsko i Srpske pravoslavne crkve i podariti crnogorskom narodu, kao da mu je to od baba ostalo.

Da su zakoni fizike nepromeljivi dokaz je Pozitivna, jer je ovog puta uspela da dokaže da se pozitivno i negativno privlače, što ustvari i nije nikakva novina u njihovoj priči, već samo nastavak pomalo u uvijenoj formi iste antisrpske priče.

Demokratski front je ipak uspeo da pokaže svrhu svoga stvaranja i jasno stavio do znanja da mu u 600 tačaka izbornog programa Srbi nisu ni šesta rupa na svirali i da su se oni iz fronta odrekli gusala, Vuka, Njegoša … a da ih je za Kosovo briga isto koliko i za lanjski sneg.

SNP kao po običaju Srba se seti samo na izbornim plakatama i izbornim obećanjima, pa tako obećava zastavu, jezik, očuvanje crkve, mada su to pitanje da su imali volje mogli da reše u predhodnom mandatu, znajući dobro da su tu sigurni glasovi, jer Srbima nije ništa važnije od vere, crkve i svoje kulture, i pri tom se distancira od Srba iz Srbije, govoreći jasno i glasno da za njih posla nema u Crnoj Gori dok god ijedan Crnogorac čeka na posao. Tako je to uvek od izbora do izbora, a u međuvremenu ni prstom da maknu.

Kadiću i Vuksanoviću ova predizborna kampanja i nije bila potrebna, sobzirom da su još pre njenog početka pokazali i dokazali da su srbska nacionalna sramota i da su mi lični interesi važniji od nacionalnih.

Šta je to još pored vere, jezika i kulture Srbima važno? Sloga, svakako! Da Srbi mogu da se slože dokaz je Srbska sloga, koja se nije odrekla ni Vuka ni Njegoša, ni Kosova, a ni gusala. Da će se složno boriti i zalagati za očuvanje srbskih nacionalnih interesa i da im je jednako stalo do Srba na Kosovu, Republici Srbskoj, Srbiji i svih ostalih Srba ma gde bili na zemljinoj kugli istakli su u svakoj izgovorenoj rečenici tokom ove predizborne kampanje. Da su iskreni i spremni da ovo ostvare govori i medijska blokada koju je koliko toliko Srpske sloga uspela da probije, jer pravi Srbi i prava srbska reč nijesu poželjni u crnogorskom parlamentu. Da je nacionalno pitanje jednako važno kao i ekonomsko nikako se ne sme zaboraviti.

Prema tome, srbski birači dobili ste Srbski slogu, sad je na vama red da složno u nedelju 14.oktobra, zaokružite broj 2, jer samo sloga Srbina spasava i svaki srbski glas dat Srbskoj slogi je glas za bolje srbsko sutra i očuvanje nacionalnog indetiteta.

A, ostali … neka svako glasa svoje.