Borba za evropskog bizona na Kavkazu

Na Kavkazu nacionalni parkovi iz Centralne Rusije dobili su 18 evropskih bizona za obnovu populacije. U regionu je startovao program Svetskog fonda divlje prirode i organizacije Letovališta Severnog Kavkaza. Njen cilj je popunjavanje postojećih i stvaranje novih grupacija evropskog bizona na ruskom jugu.

Naglo smanjenje brojnosti populacije najvećeg kopnenog sisara Evrope, bizona, navodi ekologe da se zauzmu njegovim uzgojem. Poslednje divlje populacije ovog vida bile su uništene još početkom prošlog veka. Evropski bizon je unet u Crvenu knjigu Rusije. On se može naći samo u nacionalnim parkovima. 90-ih godina brojnost populacije divljeg bika kontinenta činilo je 1500 grla, od kojih je trećina živela na ruskoj teritoriji. Danas je zbog lovokradica ostalo manje od 200 evropskih bizona. Životinje uzgajaju u Okskom nacionalnom parku u Rjazanskoj oblasti. Odavde, iz Centralne Rusije, prebacili su ih na Severni Kavkaz, govori direktor Okskog nacionalnog parka Jurij Markin.

- Mi držimo specijalno krdo, recimo matično krdo, najbolje po genetici. Biramo grla. Od njih formiramo manju grupu i puštamo ih u ona mesta koja su istražena i za koja se zna da će tamo evropski bizon preživeti.

Prema zajedničkom programu Letovališta Severnog Kavkaza i Svetskog fonda divlje prirode grupa aktuelnih donatora će ulivati „novu krv“ u dva kavkaska nacionalna parka - Tebardinski i Severnoosetinski. I tamo i ovamo postoje problemi sa genetskim fondom, ističe zamenik direktora Tebardinskog nacionalnog parka Džamal Tekejev. Po njegovim rečima, prvi evropski bizoni bili su doneti na Kavkaz 1969. godine. Oni su i postali osnovna slobodna grupa divljih bikova.

- Na današnji dan ona ima 13 grla. 70-ih i 80-ih godina prošlog veka bilo ih je oko 70. Brojnost se smanjila mnogo puta. Osnovni uzrok je bilo blisko ukrštenje, tačnije indbriding, kada potomstvo ili ne uspeva, ili ne može da preživi. Zato je bila doneta odluka da se dovoze novi evropski bizoni radi obnove fonda.

Osam elitnih bizona će pobošljati rasu u Teberadinskom nacionalnom parku, a drugih deset u Cejskom parku Severne Osetije. Sve novajlije sada prolaze mesečni karantin, adaptaciju i aklimatizaciju u poluslobodnim uslovima, tačnije u specijalnom ograđenom prostoru na površini od oko 5 hektara. Za 30 dana oni će biti pušteni u prirodu i spojiće se sa slobodnom grupacijom divljih bikova.

Prirodna populacija evropskih bizona u šumama Evropskog dela Rusije formira se od 1996. godine uz podršku Svetskog fonda divlje prorode Nemačke. Sada je životinja dovoljno da njihova grla rastu i razvijaju se samostalno. Šta više, postoji mogućnost da se podeli materijal sa Kavkaskim regionom. Borba za bizona na Kavkazu je svojevrsna obnova istorijske pravde. U rano istorijsko vreme najveći broj divljih bikova je obitavao u regionu Kavkaskih planina. Vremenom čovek ih je istisnuo iz staništa. To je zahtevao razvoj poljoprivrede, i areal evropskog bizona se smanjio. Sada je došlo veme da se radi na greškama.