Dragana Ristanović: (Ne)verujte svojim očima

Danas sam, u časima dokolice, pratila jutarnji program na jednoj veoma gledanoj televiziji. Onaj (dobro)jutarnji program bez kog, kako kažu, ne bi valjalo početi ni jedan dobar dan.

Informativni program je u okviru jutarnjeg programa pa se tako od 7 do 10 i 30 časova, koliko traje ovo jutarnje druženje, u nekoliko navrata emituju vesti. Prateći vesti dana ovog jutra, primetila sam jednu veoma zanimljivu stvar.

Spikerka je pročitala između ostalih i jednu vest iz sveta, a koja se tiče sinoćne druge po redu, od planirane tri debate, predsedničkih kandidata, Obame i Romnija, na predstojećim izborima u SAD.
 


Nakon što nas je obavestila da su njih dvojica juče po drugi put odmerili snage u debati, voditeljka vesti je rekla da ni jedan ni drugi kandidat nisu bili ubedljivi u svojim izlaganjima, kratko je izvestila koji je kandidat izneo koja obećanja, i doslovce rekla da će ''verovatno i jedan i drugi nakon debate pred glasačima moći da kažu da su bili nadmoćniji''. Ovo bi u prevodu značilo da ni jedan ni drugi nisu briljirali, te da shodno tome obojica mogu pred biračima da foliraju da su u duelu bili uspešniji. Vest je emitovana i prezentovana na identičan način, koliko sam uspela da ispratim, barem još dva puta tokom jutarnjeg programa.

U ovoj kratkoj vesti ne bi bilo ničeg tako neobičnog da negde između 9 i 10 časova, u novoj informativnoj emisiji istu vest spikerka nije prenela u sasvim drugačijem svetlu.

Pošto je ponovila da je sinoć održana debata dva predsednička kandidata, ne pominjući ni jednom rečju ono što je izgovorila nepun sat pre toga, a tiče se neuverljive priče i jednog i drugog, ona je rekla - Obama je u debati bio ubedljiviji!
Za manje od sat vremena, od debate u kojoj se ne može sa sigurnošću reći ko je imao uspešnije izlaganje, došlo se do toga da je Obama ustvari ''razbio'' protivkandidata i popločao put ka još jednoj predsedničkoj pobedi.

Kako vidim, i u svim potonjim izdanjima vesti Obamina navodna superiornost u debati se više ne dovodi u pitanje.
Iskustvo me je naučilo da – otkad sam sebe u laži uhvatila, nikome više ne verujem- međutim, ova lakrdija je čak i moj istančani osećaj (za filing) da nanjušim neku mutljavinu uspela na kratko da zbuni. Srećom, samo na kratko.

Postavila sam sebi pitanje, kako je došlo do toga da jedna vest u ranu zoru bude neutralno, zapravo, najverovatnije objektivno interpretirana, a da potom, u istom danu, ta ista vest gledaocima bude predstavljena sasvim drugačije.
Pala su mi na um dva moguća razloga.

Jedan razlog za izmenu vesti mogao bi da bude taj da u uredništvu informativnog programa televizijske kuće sedi neka nezamislivo velika poltrončina, koja, iz samo njoj znanih razloga vidi neki interes, pretpostavljam materijalni, da se na ovaj način dodvori još uvek aktuelnoj američkoj vlasti, iliti njenoj ambasadi u Srbiji. Toj i takvoj osobi desio se propust da ne vidi kakva se ''greška'' potkrala, pa je vest ''neobrađena'' puštena u etar. Kada je shvatila propust, odgovorna osoba je brže-bolje dala nalog da se vest izmeni, a može biti i da je naprasno uvidela kakav se propagandni potencijal krije u informaciji koju malo ko, tačnije niko neće da proverava pa da je zbog toga rešila da je u međuvremenu izmeni, ne vodeći pritom računa da time vređa inteligenciju gledalaca.

Verujem da je ovakvih prodanih duša prepuna svaka televizijska kuća u Srbiji, pa opet, mislim da to ipak nije bio slučaj. Pre će biti da su iz ''ministarstva istine'' čiji zaposlenici marljivo obavljaju svoj posao, instalirani u sve upravne i nadzorne odbore svih iole značajnijih medijskih kuća kod nas, videvši da je kandidatu za koga navijaju (a to nije Romni) data prilično neutralna ocena, sugerisali uredniku da izmeni vest o ishodu debate i predstavi stvar tako da se može zaključiti da je Obama ''rasturio'' Romnija. Kako god bilo, jasno je da u oba slučaja nema ni govora o nekoj slobodi u uređivačkoj politici.

Može biti da ništa od ovoga nije ni blizu istini, ali ostaje činjenica da je vest ipak bitno izmenjena, jer ja još uvek verujem svojim očima. Nema nikakve sumnje da za to što je vest izmenjena mora da postoji i neki razlog.

Iz ovako prezentovane vesti, kao i drugih serviranih vesti o aktuelnoj predsedničkoj kampanji u SAD, a koje redovno prate i statistički podaci o blagom porastu procenta onih koji će glasati za Obamu, gledaoci (i glasači) lako mogu da pomisle da će Obama isto tako ''oduvati'' Romnija na izborima, kao što mu je to ''pošlo za rukom'' tokom druge debate. Ne sumnjam da će u trećoj debati Obama biti još dominantniji.

Ono u šta ljudi veruju, najčešće se na kraju i desi. To ne kažem zato što mislim da kada čovek nešto želi, on to može i da ostvari, već zato što glasači koji su neodlučni, a takvih ima nezanemarljiv broj, lako mogu da zaokruže onog za koga veruju da ima najveće šanse da pobedi. Ako ''svi kažu'' da je to Obama, neodlučni će po inerciji zaokružiti Obamu.     

Elem, zanimljivo je zbog čega je percepcija koja prikazuje Romnija kao gubitnika nekom neidentifikovanom lukavom subjektu toliko važna. Možda bi to umeo da objasni onaj ko shvata na koji način bi se još jedna Obamina pobeda odrazila na srpsku političku scenu kao i koji su to ciljevi američke spoljne politike koje bi još jedna pobeda demokrata ostvarila ili nastavila da ostvaruje u Srbiji u narednih par godina.
Ipak, to i nije toliko bitno (ili bar za nas nije najbitnije) koliko je važno da kroz ovu benignu stvar shvatimo funkcionisanje naših medija. Ono je, kako izgleda, isplanirano do nasitnijeg detalja, a slučajnosti u selektovanju i plasiranju informacija ne postoje. Svi smo deo jedne globalne mreže iz koje se dozirano oblikuju i puštaju informacije čime se kreira ne samo američko nego i svetsko javno mnjenje.

Ono što je izvesno jeste to da je svet postao globalno selo. Informacije se lako šire pa nije lako držati Amerikance u jednom ubeđenju, a ceo svet pustiti da sam izvodi zaključke. Zbog toga je najbolje da svi veruju u isto, da svi misle kao jedan. Sve to lepo se uklapa u priče o stvaranju: jedne svetske vlade, jedne svetske religije, jedne vojske, jedne policije i sl. Za neke su to samo teorije zavere, a za mnoge ono što nam se dešava pred očima, hteli to da vidimo ili ne.

Kroz ovaj malecni primer nečije očigledne intervencije u korist jednog kandidata, jasno se vidi da mediji u Srbiji nikada nisu bili dalje od toga da budu nezavisni. Uz malo posmatranja, ovakvih primera sigurno se može naći na stotine.
Kada nečija nevidljiva ruka jednu naizgled beznačajnu vest u jednom danu izmeni toliko da joj da jedan posve drugi smisao, a sve kako bi javnost stekla onu sliku koja je nekim centrima moći poželjna i prihvatljiva, sa pravom se pitam šta ta ista nevidljiva ruka radi sa informacijama koje zaista direktno utiču ili bi mogle da utiču na život građana Srbije, kao što su npr. tumačenje ''teritorijalnog integriteta Kosova'',  izveštaji o spornim privatizacijama ili lopovluku bivših ministara?


 
Autor: Dragana Ristanović