Samit EU u Briselu: diskusije treba da ustupe mesto delima

Završen je redovni dvodnevni samit EU. Treba reći da je uoči manifestacije bilo objavljeno mnogo pozitivnih predloga bez ikakvih ozbiljnih neočekivanosti. Sve prognoze su se opravdale.

Između ostalog bilo je reči o projektu jedinstvenog bankarskog nadzora. Bilo je odlučeno da do početka 2014. godine Evropska centralna banka može u potpunosti da vrši nadzor nad svih 6000 banaka zone evra. A rekapitalizacija banaka moći će da se vrši iz antirkiznog fonda – Evropskog stabilizacionog mehanizma, možda još već od 2013. godine, ne uvećavajući državni dug zemalja zone evra, što je važno, između ostalog, radi relativnog popravljanja stanja u Španiji. Mada u Briselu pitanje pružanja finansijske pomoći Madridu nije razmatrano.

Sistem jedinstvenog bankarskog nadzora biće fundament Ekonomskog i valutnog saveza u okviru EU. Projekat odluke o Ekonomskom i valutnom savezu predviđa, uporedo sa formiranjem jedinstvenog nadzora, integraciju budžetske i ekonomske politike, uključujući moguće formiranje posebnog budžeta zone evra i obaveza zemalja za reforme. Kompleks mera, planiranih u zoni evra o formiranju Ekonomskog i valutnog saveza, sistem bankarskog nadzora, pošotravanje finansijske discipline, odnosi se pre svega na 17 zemalja zone evra, ali je takođe otvoren za svih 27 članova EU. U celini sve ove odluke se rastežu na godinu-dve, podvlači naš ekspert iz Ekonomskog instituta RAN Boris Frumkin:

– EU obično ne žuri sa usvajanjem sistematskih odluka. I same odluke nose po pravilu kompromisni karakter, pošto kao prvo, ovde su ujedinjene države različite po svom potencijalu, a kao drugo njihov broj raste... I očigledno nije daleko vreme kada će se već precizirati pitanje federalizma. A za sada će se uvoditi pre svega ekonomska centralizacija.

Boris Frumkin smatra:

- Ovaj samit je nova karika u kretanju EU ka federalizmu, budžetskom, bankarskom, federalizmu ekonomske uprave, i na kraju krajeva političkom.

Značaj briselskog samita, po mišljenju profesora Visoke škole ekonomije Ivana Rodionova sastoji se i u tome što su bili predloženi na razmatranje dokumenti koji treba da zbliže pozicije niza evropskih država o konstruktivnim antirkiznim merama u EU.

- Sada je najvažnije, kako mi se čini, to što se EU ipak dogovara o tome kako će izlaziti iz nastale situacije, a što je najvažnije kako će konkretno delovati. I to se podiže konačno u rang zakona. Nije reč o takvom suverenitetu gde svako radi šta hoće.

U kuloarima samita niz lidera EU, uključujući kancelara Nemačke Angelu Merkel i predsednika Francuske Fransou Olanda, složio se sa predlogom predsednika Eevropskog saveta Hermana Van Rompeja da dođu svi zajedno u Oslo na ceremoniju dodele Nobelove nagrade za mir, koja će se održati 10. decembra. Šefovi država i vlada 27 zemalja EU su objavili da će očuvanje jedinstvene Evrope biti njihova lična odgovornost.