Rusija i Kina istiskuju Erbas i Boing

Rusija i Kina realizuju projekte proizvodnje perspektivnih civilnih aviona, kako bi ovojili sebi mesto na tržištu, gde dominiraju Boing i Erbas. To neće biti jednostavno.

Obim investicija u konstruisanje perspektivnog ruskog aviona MS-21 iznosi 5,2 milijarde dolara, izjavio je u ponedeljak predsednik Ujedinjene aviokorporacije Mihail Pogosjan. On je istakao da ispruke serijskih aviona MS-21 od strane naručioca mogu da budu započete 2017. godine. Kineska kompanija SOMAS realizuje projekat proizvodnje kineskog civilnog aviona S919. Pojava ovog aviona planira se za 2016. godinu.

Između dva aviona ima mnogo zajedničkog. U oba slučaja reč je o avionima uskog trupa sa dva motora. Oni imaju otprilike jednaki kapacitet: kineski S919 u bazičnoj varijanti će moći da primi 168 putnika, ruski MS-21 180. MS-21 planiran je za razdaljinu do 5000 kilometara, a S-919 na 4075 kilometra u bazičnoj modifikaciji i na 5555 u modifikaciji sa povećanim dometom.

U finansijskom pogledu kineski projekat aviona je veći nego ruski. Budžet programa S-919, započetog odlukom Državnog saveta Kine 2007. godine, iznosi 9,7 milijardi dolara. Naravno, o konačnim troškovima u okviru ovih programa će moći da se sudi pošto oba aviona uđuu serijsku proizvodnju. Kako to često biva sa tehnički složenim porgramima, prvobitno planirani budžet može da bude premašen.

Oba projekta se realizuju u okviru široke međunarodne saradnje. Faktički MS-21 i S919 su dva međunarodna projekta, a ne čisto kineski i ruski. MS-21 će koristiti američki motore Prat end Vitni PW 1400 G, u kreiranje interijera, sistema upravljanja i elektronskog napajanja će biti uključene američke i francuske kompanije. S919 predstavlja sklop delova u kojem će kineksi biti u prvo vreme samo planer. I Rusija i Kina računaju u perspektivi da postignu viši nivo lokalizacije proizvodnje na račun osvajanja odgovarajućih tehnologija.

Pre svega, projekti MS-21 i S-919 nisu komercijalni, već politički. Pokušaji vlada da napreduju po tehnološkom lancu i da osvoje malo mesta za tržištu civilne avijacije.

Rusija je ranije imala dosta jaku civilnu avionsku industriju. Ali ruska civilna avionska tehnika je ozbiljno zaostala za zapadnom, između ostalog u takvoj važnoj karakteristici kao što je ekonomičnost. 90-ih godina zemlja je proizvela samo 13 velikih civilnih aviona. Kina ranije uopšte nije proizvodila velike civilne avione, a pokušaji da se upostavi njihova proizvodnja 80-ih godina završili su se neuspešno.

Ustovremeno, ni Rusija ni Kina, ako žele da zazumu dostojnije mesto u svetu, nemaju drugi put do ralizaciju složenih i tehnički rizičnih projekata. Potrebno je shvatiti da u toku pokušaja da se izađe na tržište civilnih aviona koje kontrolišu dve zapadne monopolske kompanije, neizbežne su teškoće, gubici i neuspesi. Uspeh neće biti brz. Ali samo na taj način može da se stekne potrebo iskustvo realizacije složenih tehničkih projekata i da se pripreme inženjerski i upravljački kadrovi.

Vasilij Kašin,