Raketa startuje lepo

Start interkontinentalnih raketa na tečno gorivo podzemnog bazirnja lepo izgleda. Otvara se poklopac, zatim snažna barutska punjenja izbacuju raketu na površinu, napustivši šaht ona za trenutak lebdi u vazduhu, zatim veličanstveno počinje da dobija ubrzanje. Šest bojevih blokova snage po pola metatone za RS-18, deset po 0.8 metagona za RS-20 - ova moće može da razori gradove i čitave zemlje.

Nova interkontinentalna balistička raketa na tečno gorivo biće puštena u proizvodnju do kraja ove godine. Ona je namenjena za zamenu RS-20 Vojvoda. Ranije je bilo saopšteno da će se u naoružanju raketnih snaga strateške namene nova raketa pojaviti u drugoj polovini decenije. Početak proizvodnje i probe rakete 2013. godine treba da omoguće da se ovaj rok ispoštuje.

Interkontinentalne balističke rakete podzemnog baziranja dugo su činile osnovu nuklearne moći SSSR. I danas one igraju primetnu ulogu u nuklearnom arsenalu Rusije. Postepeno izbacivanje ovih raketa iz stroja povodom izrađenosti već nekoliko puta produženog resursa postao je jedan od glavnih uzroka naglog pada ruskog nuklearnog potencijala. Jer do nedavno osnovna popuna raketnih snaga strteške namene bila je Topolj-M. Zatim je stigao Jars, ipak 3-4 njegove bojeve glave nisu dovoljne za to da postanu prava zamena Vojvode RS-20, poznatog na Zapadu kao Satana.

U tim uslovima razrada rakete na tečno gorivo nove generacije smatra se razumnom, pošto to što ona ima više punjenja povećava šanse da se probije sistem PRO. Ali iza spoljne atraktivnosti ovog rešenja kriju se obziljni problemi.

Podzemeni lansirni uređaji mogu da spasu raketu skoro uvek, čak prilikom nukelarne eksplozije na rastojanju od 200 metara. To je bilo dovoljno dok je nuklearno oružje bilo jedino sredstvo uništavanja strateških arsenala protivnika. Ipak razvojem visokopreciznih sistema svaki šaht mogao bi da bude izbačen iz strora pomoću 1-2 pogotka konvencionalnog punjenja sa nekoliko stotina kilograma eksploziva.

Pretnja od prvog udara uz korišćenje visokopreciznog oružja je postala jedan od glavnih uzroka zbog čeka je centar teže raketnih snaga strateške namene prenet na mobilne siteme. Mobilni kompleksi koji mogu brzo da se rasporede postali su teži cilj. Pri tome ni sateliti, ni bespilotne letelice ne garantuju njihovo blagovremeno pronalaženje, kao ni to da pronađeni objekat neće biti lažni cilj.

Značajne prednosti mobilnih kompleksa u poređenju sa podzemnim uređajima daju sledeći faktori – mogućnost brze smene lokacije, nedostupnost zbog vremenskih uslova značajnog dela ruske teritorije satelitskom izviđanju, ogromna rastojanja, koja treba da prevladavaju bespilotni uređaji.

Ilija Kramnik,