Interpoliteh: inostrana oprema i progoze proizvođača naoružanja

U Moskvi je završena Međunarodna izložba sredstava za opremanje bezbednosnih službi «Interpoliteh». Sajam koji se održava po 16. put, već je stekao određeni renome, a eksponirani uzorci opreme pružaju mogućnost za procenu tendencije razvoja naoružanja za policiju i specijalne službe.

Jedna od osnovnih karakteristika proteklog «Interpoliteha» je visoki porast inostranog prisustva. Preko 50 stranih kompanija prikazali su svoju tehniku i opremu u Rusiji, očigledno iz razloga, što vide znatne perspektive za uspostavljanje poslovnih kontakta.

Vizuelno se može konstatovati veoma izrazito prisustvo inostranie autoindustrije: svuda su bile prisutne brojna specijalna vozila razne namene za potrebe policije i vojske. Poseban izražaj je imala francuska ekspozicija – kompanija Renault Trucs je prikazala čak nekoliko tipova lake oklopne tehnike i specijalnih vozila za policiju, mirotvoračke snage, jedinice za specijalne operacije itd.

Bili su široko zastupljeni i strani proizvođači sistema za vezu i radioelektronske opreme, bespilotnih letelica, opreme. Aktivnost u ovim oblastima nije pod pitanjem: ovu opremu aktivno koriste kako ruske državne strukture, tako i privatne organizacije. Veliko interesjvanje izaziva aktivnost inostranih proizvođača streljačkog naoružanja «Glock» i «Beretta», koji su eksponirali pištolje. U kombinaciji sa porastom aktivnosti domaćih proizvođača ovog streljačkog oružja, početak proizvodnje «Glock» kompanije «ORSIS» u Rusiji nameće pitanje: kako proizvođači oružja procenjuju perspektive ruskog tržišta?

Na današnji dan domaće tržište kratkocevnog vatrenog oružja veoma je ograničeno, jer je civilni promet zabranjen, a vojne i specijalne službe u celini su zadovoljni kvalitetom i kvantitetom ruskih proizvoda. Očigledno da vojska i specijalne službe neće u doglednoj budućnosti da se opremaju uvoznim pištoljima.

Porast aktivnosti proizvođača pištolja može se tumačiti očekivanjem potencijalnih promena u propisima civilnog prometa ove vrste oružja. Na današnji dan je očigledno, da u uslovima naglog smanjenja državnih porudžbina, proizvođači streljačkog naoružanja mogu da opstaju samo za račun prometa na civilnom tržištu, međutim, za razliku od SAD, u Rusiji je ovo tržište krajnje ograničeno na «traumatsko» i dugocevno oružje, a ono i približno ne može obezbediti taj obim, koji bi bio potreban za održavanje u funkcionalnom stanju postojeće i razvoja nove proizvodnje naoružanja.

U ovim okolnostima, proizvođači naoružanja – kako domaći, tako i strani, kojima je potrebno novo tržište – u stanju su da izvrše daleko uticajnije lobiranje legalizacije pištolja, nego bilo koje druge udružene grupe gađana, koje zastupaju slobodan promet oružja.

Ilija Kramnik,