Zbog uragana Sendi u SAD se život zaustavio: zatvoren je Vol Strit, obustavljena je predizborna trka, u nekoliko država odjednom je prekinuto prevremeno glasanje. Svoje glasove tamo je stiglo da da 15% registrovanih birača. Posledice stihije na čitavom

Test kulturnom Peterburgu – tako je ukrajinski reditelj Andrej Žolak svoju postavku Evgenija Onjegina. Premijera opere održana je u Sankt-Peterburgu na sceni Mihajlovskog teatra.

Beli kvadrat na crnoj zavesi. Glavna junakinja opere Tatjana „hladi“ svoju strast prema Onjeginu ledom iz frižidera. Onjegin pokušava mlekom da vaskresne druga koga je ubio u dvoboju. Tanjiri igraju polonezu. Evo šta je videla publika koja je došla na premijeru opere Čajkovskog prema siežeu Aleksandra Puškina. A publika je prepunila salu: privuklo ih je ime najskandaloznijeg reditelja postsovjetskog prostora, Ukrajinca Andreja Žoldaka. Pre toga on odugo nije režirao opere. Pozorišni svet ga zna kao autora avangardnih predstava u dramskim pozorištima. Ali ispsotavilo se da je postavka Evgenija Onjegina bila životni san reditelja.

- To je za mene muzika povezana sa dubokom seksualnošću. Ja sam retko to video upravo u operama Čajkovskog. Tu seksualnost muzike, u dobrom značenju te reči – tananom, ja sam probao da je prenesem na mlade glumce. Predstava se sastoji od traganja za balansom nežnosti, lepote i odjednom – usputnih, impulsivnih, nekontrolisanih želja.

U traganju za balansom Žoldaku je pomagao tim umetika iz Letonije, između ostalog Monika Pormale iz Novog Rižskog pozorišta... Početkom predtave scena je oslepljujuće bela, kao kostimi junaka. Ali pojavljuje se crna skulptura lovačkog psa – prvo upozorenje. Dalje Onjegin osipa Tatjanu crnim perlama. Crne mrlje probijaju kroz zidove seoske kuće, leti crno lišće. A scena dvoboja Onjegina i njegovog druga, pesnika Lenskog, već je sasvim crna. Dizajner kostima Rolands Peterkops tvrdi da je čitava ova priča kretanje od belog ka crnom, a Onjegin i Lenski su jedna celina. Onjegin ubija sve najsvetlije u sebi samom. Finale opere se igra skoro u potpunoj tami, čuje se samo orkestar i glasovi solista. Publika samo sluša genijalnu muziku...

- Reditelji su videli u najpopularnijoj operi Čajkovskog još jednu temu – temu neumoljivog roka, karakterističnu za stvaralaštvo muzičkog klasika. I našli su joj scenski izraz – to je nemi patuljak koji se pojavljuje svaki put kada treba usmeriti ili „korigovati“ radnju. Između ostalog, sama radnja se odvija početkom 20. veka, kao u književnom i muzičkom originalu. Samo kostimi junaka nisu istorijski precizni, to je otvorena stilizacija.

Skandala posle premijere nije bilo, ali odazivi su se pojavili najprotivrečniji. Nekome se predstava učinila crno-belom farsom. Neko je izjavio da je radnja ispala iznenađujućom. Ima i zajedljivih izjava, na primer: u Mihajlovskom teatru desio se dvoboj Čajkovski-Žoldak koji je reditelj izgubio.

U svakom slučaju, rukovodstvo Mihajlovskog teatra je postpilo oprezno: na repertoaru je i klasična verzija Evgenija Onjegina, koja se ovde igra niz godina. Šta će biti traženije? Za sada avangarda pobeđuje – sve karte za predstave u postavci Andreja Žoldaka su bile prodate mnogo pre premijere.