Sergej Guk. Nikada nije dozvoljavao sebi, a nije ni umeo, da piše površno.

Preminuo je Sergej Vasiljjevič Guk, komentator redakcije emitovanja programa za Evropu i Latinsku Ameriku. On je bio iskusni međunarodni novinar, germanista, magistar istorije, prevodilac, novinarstvu je posvetio 43 godine svog interesantnog života, ispunjenog događajima. I ostao je u srcima kolega u lepom sećanju...

Posle odsluženja vojnog roka u Sovjetskoj Armiji Sergej Guk je završio Novinarski fakultet Moskovskog državnog univerziteta, zatim je radio u Agenciji štampe Novosti, objavljivao je članke u domaćoj i stranoj štampi. Tokom šest godina (1980-1986) rukovodio je biroom APN u Zapadnom Berlinu. Njegovi komentari, članci i knjige izazivali su širok odjek. Sergej Vasiljjevič bio je stručnjak za probleme terorizma, ekonomije i, naravno, savremene istorije.

Od decembra 2004. godine Sergej Guk radio je kao analitičar u Redakciji emitovanja programa za Evropu i Latinsku Ameriku Glasa Rusije i odmah je postao nezamenjivi autor rubrike Aktualna tema i Stranice istorije. Ni jedan radijski dan nije prolazio bez njegovih materijala u etru. I uvek su se oni odlikovali oštrinom predstavljanja činjenica, ofanzivnom novinarskom pozicijom, dubokim poznavanjem problema.

Mladi kolega Sergeja Guka Timur Blohin se seća: Priđeš mu da se pozdraviš, da porazgovaraš i osećaš se malo nelagodno: koliko samo nisam pročitao, koliko sam propustio, nisam čuo. Enciklopedijski obrazovani Sergej Vasiljjevič Guk u svakoj situaciji je mogao da odabere citat iz klasike i savremene književnosti. On koji je voleo Čehova, verovatno je pamtio reči pisca da „sve znaju i sve shvataju samo glupaci i šarlatani“. Zato i u svojim već prilično solidnim godinama težio je da stalno saznaje nešto novo. Poznavajući situaciju iznutra, odlično se razumeo u specifike uređenja EU. Podjednako je zanimljivo pisao o događajima 20. veka, i o posledicama savremene ekonomske krize u Evropi. Uvek pomalo surovog izgleda, on je u stvari posedovao neobičan smisao za humor i kada bi se iznenada osmehnuo, kako je samo bio dobar njegov osmeh...

Sergej Guk je posedovao još i retko svojstvo za današnje vreme: nikada nije dozvoljavao sebi, a nije ni umeo, da piše površno. Onima koji su radili sa njim rame uz rame veoma će nedostajati skoro svakdonevni momenat započinjanja njegovog telefonskog razgovora sa ekspertom – gromoglasno: Ovde Guk, Sergej Vasiljjevič. Iza tih reči uvek je sledilo konkretno pitanje, izazov za svakog eksperta.

Takav je – pažljiv analitičar, zanimljiv čovek i intelektualac u pravom smislu te reči - bio Sergej Vasiljevič Guk, koji će ostati u našem sećanju.