Biblijske asocijacije Borisa Tadića

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić skida sa sebe ovlašćenja lidera Demokratske stranke, još pre pola godine najuticajnije političke snage u zemlji i glavne kovačnice vladinih kadrova.

Problemi su za demokrate započeli u maju ove godine. Zajedno sa nivoom poverenja građana prema EU pao je i njihov rejting: Demokratska stranka je izgubila parlamentarne izbore, a njen lider predsedničke, a zatim DS, koja nije formirala ni sa kim vladajuću većinu, morala je da pređe u neobičan po sebe u 2000-im godinama opozicioni položaj.

Zatim je započela duga, mučna borba dva kandidata za dužnost rukovodioca stranke- predsednika Borisa Tadića i njegovog zamenika, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Konfrontacija, iskreno govoreći, najviše liči na dijalog ljudi koji više nisu imali oko čega da se druže. Na kraju Tadić, koga sada podržava manji broj struktura unutar DS nego Đilasa, postavio je uslove pod kojima je bio spreman da ukloni svoju kandidaturu. Najvažniji među njima je proširenje ovlašćenja za uže predsedništvo stranke. Kompromis je bio pronađen. Očgiledno da upravo Dragan Đilas započinje složeni posao izvlačenja glavne proevropske stranke zemlje iz duboke krize. Bivši predsednik će morati da se zadovolji zvanjem „počasnog predsednika“. Između ostalog, reč „zadovoljiti se“ ovde nije baš najumesnija. Jer Boris Tadić kao da je izrekao reči lika ruske klasične drame „Nemoj da pripadneš nikome!“ i inicirao reforme usmerene na smanjenje uloge predsednika, naravno, na račun uvođenja užeg predsedništva, u koje, uključujići njega, ulazi 12 ljudi. Ako se uzme da se njima pridružuje i sekretar stranke bez prava glasa, pojavljuje se prava biblijska asocijacija. Važno je dodati da su mnogi članovi predsedništva naklonjeni... tačno tako, Tadiću.

U svakom slučaju, ulogu bivšeg predsednika Srbije u DS ne treba nikako potcenjivati. Mišljenje sprskog politikologa, glavnog urednika Internet-izdanja Nova srbska politička misao Đorđa Vukadinovića:

- Među simpatizerima stranke Tadić je i dalje ubedljivo najpopularniji. Na nekim nacionalnim izborima stranka na čelu sa Borisom Tadićem imala bi mnogo veće šanse od Đilasa, koji je sposoban, spretan menadžer, tehnokrata, ali izvan Beograda njegova popularnost prilično je ograničena.

Da se strane nisu dogovorile i da je u stranci došlo do raskola, više izgleda za dalju uspešnu političku karijeru imao bi Tadić, podvlači Đorđe Vukadinović, mada raspad je uplašio sve, jer on bi mogao da prebaci partiju u politički zapećak Srbije.

- Kompromis je po mom mišljenju relativno nestabilan. Teško da on može na duži rok da obezbedi jedinstvo demokratske stranke. Jer ta vrsta viševlašća nikada i nigde nije dugo funkcionisala. Ali mislim da za sada to predstavlja dobro rešenje, kojim je izbegnut frontalni sukob. DS je zadržao šanse da na nekim eventualnim vanrednim izborima (ako bi do nih došlo što nije nemoguće s obzirom na napetost unutar vladajuće koalicije) ipak nastupi kao kompaktna i snažna opozicija, naprimer, vladajućem SNS.

Istina, kako podvlači naš sagovornik, on sumnja da se aktualna kula od karata DS neće raspasti do narednih redovnih izbora, koji treba da se održe tek za 4 godine. Ne znači li sve to da u perspektivi treba da očekujemo pojavu nove, 92. po redu srpske stranke?