Obamina ekonomija: i bogati plaćaju

Više neće biti poreskih olakšica za bogate Amerikance. Upravo na taj način ponovo izabrani predsednik SAD namerava da spreči „budžetsku katastrofu“. Barak Obama je održao svoj prvi veliki govor posle izbora i građanima SAD je u kratkim crtama opisao svoju ekonomsku strategiju.

Katastrofa o kojoj je govorio predsednik SAD može biti izazvana porastom budžetskog deficita. „Fiskalni ponor“ je moguć već u januaru 2013. godine. Istina, borba protiv budžetskog deficita je započeta smanjenjem državnih troškova. Po računicama stručnjaka, na koje se u svom govoru pozivao Barak Obama, do septembra iduće godine on će se smanjiti do 503 milijarde dolara. Međutim, i ovakvo dostignuće zahteva velike žrtve: masovnu nezaposlenost i smanjenje ekonomskog rasta SAD za pola procenta. Tako da se bez povećanja poreza za imućne Amerikance neće moći. Predsednik je istakao da će staviti veto na svaki nacrt zakona koji bude širio poreske olakšice za one koji zarađuju preko 250 hiljada dolara godišnje.

Po mišljenju nekih analitičara Obama namerno stvari predstavlja vrlo ozbiljno. On igra na kartu republikanaca koji kontrolišu palatu predstavnika Kongresa, smatra prorektor Ruske ekonomske škole Konstantin Sonjin.

- Reči koje je Obama izgovorio su jednostavno elementi cenkanja. Zato što strane sad imaju različite pristupe i da bi izbegle velike probleme, treba da se dogovore o nekoj zajedničkoj poziciji. I strane trenutno plaše jedna drugu.

Jasno je da budžetske katastrofe u svakom slučaju neće biti, uveren je i stručnjak ruskog Instituta za svetsku ekonomiju Jakov Mirkin.

- Republikanci i demokrate će se sigurno dogovoriti o podizanju plafona državnog duga. Obe stranke ogromnu pažnju posvećuju smanjenju budžetskog deficita, iako predlažu različite puteve do ovog cilja. Da je pobedio Romni očekivalo bi se smanjenje poreza – pritom bi mnogobrojne olakšice predviđene poreskim zakonima SAD bile ukinute. Radi se o poreskim kreditima vezanim za finansiranje obrazovanja, o sredstvima koja se izdvajaju za zdravstvo i programima osiguranja u ovoj oblasti, za finansiranje malog biznisa – odnosno za pomoć slojevima stanovništva s niskim prihodima.

Obama ima drugačiji pristup: treba da plaćaju bogati – a to je oko dva procenta državljana SAD. Ostalih 98 procenata očekuje smanjenje poreza: senat je već usvojio nacrt zakona i predsednik je spreman da ga potpiše u svakom trenutku. Istovremeno, da bi izbegao negativne posledice ponuđenih mera Barak Obama je spreman da pristane na određeni kompromis s republikancima.

U svakom slučaju, predsednik ne može da izbegne borbu s domom predstavnika za ekonomska pitanja. U celini, po mišljenju ruskih stručnjaka, ponovni izbor Obame je dobar znak za američku ekonomiju. On se već pokazao kao efikasan rukovodilac u borbi protiv krize – spasio je Ameriku od još većih problema. Bez obzira na otpor kongresa uspeo je da donese ogromnu pomoć ekonomiji SAD – obezbedivši joj rast, iako ne velik. Sudeći po svemu, predsednik namerava da nastavi ovakvu politiku. A to će se pozitivno odraziti, ne samo na američko, već i na globalno tržište.