Manastir Gračanica - napori radi velike svetinje

Sredinom jeseni na Kosovu su završeni radovi u srbskom manastiru iz 14. veka, koji je, prema rečima Desanke Maksimović, duboko ukopan u tu zemlju i u nas same. Svakako, reč je o Gračanici, svetinji stroge lepote i ogromnog duhovnog značaja, koja se nalazi u srbskoj enklavi.

Podsetimo, sredstva za obnavljanje manastira je izdvojila Rusija preko UNESKO-a, a zatim je tender dobila srbska firma Koto, koja je okupila u tom poduhvatu vodeće stručnjake. Ranije su se u okviru tog programa eksperti bavili drugim spomenicima pravoslavne kulture na Kosovu – manastirima Peć i Dečani. Kao i u prethodnim slučajevima, restauratorima u Gračanici predstojalo je da rade na konzervaciji, u nekim slučajevima – čak na spasu jedinstvenog slikarstva, naprimer, freske Gračanička povelja, proglasa, koji pruža predstavu da li je dobro sa gledišta zakonodavstva i privređivanja bila organizovana srbska država u ono doba. O izvršenom radu je Glasu Rusije ispričao rukovodilac tima stručnjaka, profesor Akademije Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju Miroslav Stanojlović.

- Direktni radovi na živopisu paraklisa Presvete Bogorodice trajali su 45 dana i obuhvatali su slikarsko – konzervatorske intervencije, delimično na delovima dubinskih oštećenja struktura, delimično na slikanim slojevima, i na uklanjanju površnskih prljavština i depozita sa kompletnog živopisa u tom delu hrama. Pošto je ovaj posao pripremljen odranije, u stručnom smislu nisu postojale nikakve nepoznanice. Jasnoća za radove obezbeđena je izvođenjem ispitivačkih radova 2011. Tada je urađen pregled svake ikonografske celine sa kontaktom, urađeno je snimanje, procena stepena štete, testovi uklanjanja depozita i čišćenja i dr. Uporedo sa njima izvršena su merenja, uzorkovanja i fiziko-hemijske analize. U nekim trenucima dopremanje materijala je bilo otežano, zbog rigoroznih carinskih procedura, tako da smo se dovijali na razne načine. Radovi na velikoj svetinji i značajnom spomeniku kulture, inspirisali su nas i nadahnjivali da istrajnošću premošćavamo prepreke takve vrste. Često su nam u tome pomagali i Srbi iz Gračanice i okline.

Gospodine profesore, da li može da se kaže da ukoliko manastir Gračanica, u svakom slučaju u poslednje dve decenije, nije stradao od ruku vandala, kao mnoge druge kosovske svetinje, restauratori su ponovo morali da se bore sa vremenom? Šta je još neophodno učiniti u budućnosti?

- Paraklis Presvete Bogorodice (južni paraklis), manja je prostorija u složenom sklopu hrama. Nalazi se u jugoistočnom delu hrama. To je uzana prostorija: 1,77m širine i 4,64m dužine, bez apside. U tom delu hrama nalaze se istaknute freske: Bogorodica Širšaja Nebes, Blagovesti (dva puta), sv Prorok Ilija i Gračanička povelja (proglas sv kralja Milutina), izvanredno lep portret Todora Brankovića. Zbog rizičnog stanja delova zidnog slikarstva, pre svih na povelji i u soklu, zaštitni slikarsko – konzervatorski radovi u ovom delu hrama bili su potrebniji nego u drugim delovima hrama. U ovom delu tretirano je 80 m2 zidnog slikartva, različitog stepena površinske i dubinske štete. To je podrazumevalo: injektiranje odvojenih i raslojenih delova fresko maltera, konsolidaciju delova maltera i slikane supstance u kojima je izgubljena prava snaga ishodišnog krečnog veziva, dorada starih ali novih oštećenja: plombi, pukotina i kratera. Urađeno je čišćenje. 

- Paraklis presvete Bogorodice je u ovom trenutku jedina celina koja je upotpunosti tretirana savremenim konzervatorskim zahvatima – ojačani su svi slabi delovi na fresko - ansamblu i očišćeno je prelepo srednjovekovno fresko slikarstvo. Međutim, to slikarstvo zbog loše rasvete nije najbolje vidljivo, posebno kada je oblačno vreme. Neophodna je bolja i savremenija prezentacija celokupnog slikarstva i u svim drugim delovima hrama. Ranije su urađeni projekti za bolje osvetljenje ali zbog rata koji se desio to nije sprovedeno. Tako, po mom mišljenju, što se živopisa tiče, to bi bio jedan od kapitalnih zahvata u smislu njegove prezentacije. Naravno, poslednji slikarsko – konzervatorski radovi u naosu, centralnoj kupoli, potkupolnim delovima hrama, oltarskoj apsidi i severnom paraklisu su urađeni 60 - tih godina prošlog veka. Ti radovi nisu na nivou savremne zaštite živopisa, jer sadrže neke propuste – posebno se to su odnosi na čvrsto vezane taloge, eflorescencije i druge depozite koji zaklanjaju i ruže delove živopisa.

- Trenutno su najugroženiji donji delovi freske Bogorodica na prestolu – celine iznad ulaznog portala u egzonarteksu hrama. Donji delovi fresko maltera sa slikarstvom su odvojeni od kamene grede ispod i pomeraju se na dodir. Preventivno su ojačani fejsingom, da se ne bi obrušuli. U tom delu hrama zbog pojačanog dolaska naroda u hram zbog ratnih poteškoća, ostaci živopisa oko 100m2, su prekriveni crnim talogom . Debeli talog od čađi prekriva freske, pa ni estetski ni liturgijski nije prikladan. Povećana upotreba sveća od parafina (skoro 20 godina) stvorila je situaciju da postoji izvesna opasnost od hemijskog dejstva na te delove živopisa. Ukratko, potrebno je čišćenje. Borba sa vremenom, je očigledna kako zbog reputacije Gračanice, značajnog objekta na svetskom nivou tako, i zbog toga da se udostoji i upriliči sveto mesto pravoslavnih.

Gospodine Stanojloviću, kako bi Vi odredili kulturnu i istorijsku ulogu Gračanice?

- Gračanica je jedan od najznačajnijih spomenika stare srpske kulture, materijalnog svedoka života i postojanja srbskog naroda na Kosovu. Iako mali po dimenzijama, hram ima izuzetno lepa graditeljsaka proporcijska rešenja sa pet kupola – centalnom i četri male. Predstavlja sintezu nadahnute zajednice graditeljstvom i verom. Građevina spada u grupu prvoklasnih arhitektonskih rešenja svoga vremena. Krunu tog zajedništva predstavlja sveti kralj Milutin – ktitor hrama, najveći obnovitelj i graditelj u istoriji Srba.. Posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice i podignuta je 1321. godine a obdarena bogatim poklonima, imanjem i povlasticama. Podignuta na temeljima razrušene stare crkve, u kojoj je bila stolica lipljanske episkopije. Iako više puta oštećivana, sa proterivanjem hrišćana, ostavljana pustom, Gračanica je ponovo oživljavana. Uvek je u njoj bilo duhovno sedište i središte pravoslavne vere. Između ostalog u drugoj četvrtini 16. veka tu je bilo i središte novobrdskog mitropolita koji je u manastir doneo i prvu štampariju. Gračanica se uvek vezuje sa veliki stradalni ep srbskog naroda – Kosovski boj. Stoga u svesti i srcu svakog Srbina, Gračanica na Kosovu je posebno mesto kolektivnog pamćenja i poštovanja stradalnih predaka. Uvršćavanje Gračanice na listu svetske baštine UNESKO-a je za mnoge Srbe potvrda za vrednost sa najvećim poštovanjem. Pored opštih karakteristika koje se ističu, Gračanica je živa crkva, te joj bogoslužbena živa uloga daje još prisniju i dublju vezu da se voli, ceni i neguje kao svetinja. Uostalom, svesnost da je svaki ugrađen kamen u pod i zidove Gračanice je stariji od svakog nebodera u Evropi i Americi, hrani saznanje jednog malog naroda kao što je srbski, i daje mu snagu da trpi danas, veliku i perfidno nametnutu nepravdu. Stoga bratski poklon naroda Rusije za realizaciju ovog posla je veliko duhovno i stručno okrepljenje i podsticaj za dalje.