RF-EU: kriza „gasnog“ poverenja

Prošle nedelje poredsednik Gasproma Aleksej Miler objavio je da koncern jača svoj uticaj u Nemačkoj i započinje biznis isporuka gasa konačnim potrošačima. U svojim komentarima lokalna štampa je istakla da Moskva u ovo vreme pokazuje svoju vlast: "Ruski koncren retko je tako otvoreno demonstritao Zapadu granice njegovog uticaja." Eksperti, međutim, govore o krizi poverenja između Rusije i Evrope, kao i o tome kako da se promeni staus-kvo.

Još jedan nedavni događaj u pogledu kojeg evropsko javno menjenje oseća skepsu jeste konačna investiciona odluka o gasovodu Južni tok između Rusije i Bugarske. Evropljani sve to nazivaju ruskom gasnom ekspanzijom (koristeći, verovatno sami ne primećujući, vojeniziranu leksiku) i pozivaju jedni druge na opreznost. Na kraju atmosfera nepoverenja proniče u domove običnih evropskih građana, gurajući ih u kognitivnu disonansu.

Ovaj komplikovani termin znači sukob protivrečnih postavki povodom neke pojave u ljudskoj svesti. U praktičnom smislu stvari stoje na sledeći način. Evropski građanin, sa jedne strane, ne može da se seti ni jedne činjenice kada su posle ispruka ruskog gasa ulicama njegovog grada počeli da tutnje ruski tenkovi. Ali sa druge strane, evropski činovnici izgovaraju takve reči i vrše takve postupke da običnim građanima biva zaista strašno. Pri tome Rusija se ni za šta direktno ne optužuje. Naprotiv, evropski eksperti priznaju da Gasprom ima reputaciju odgovornog isporučioca, koji strogo poštuje uslove ugovora.

Unutrašnji konflikt koji se javlja podstiče evropsko javno mnjenje da opravdava svoje zablude. Zbog toga svaki postupak Rusije se interpretira kao novi dokaz njenih tobože agresivnih namera. Otuda, između ostalog, težnja da se nađu argumenti koji dokazuju destruktnvi karakter rusko-evropskog ekonomskog zbližavanja u političkoj i humanitarnoj sferi.

Radi ograničenja mogućnosti Rusije 2009. godine je usvojen takozvani Treći energetski paket. On je usmeren na liberalizaciju tržišta električne energije i gasa u EU i uključuje šest zakonodavnih akata, koji predviđaju ograničenja za vertikalno integrisane kompanije tipa Gasproma u pravu posedovanja i pravljanja energetskom i transportnom infrastukturom.

Kako se kaže, dura lex, sed lex – zakon je surov, ali je zakon – i ruski biznis je spreman da deluje uz ostvrtanje na evropsko zakonodavstvo. Jednio što predsednik Rusije Vladimir Putin na pregovorima sa kancelarom Nemačke Merkel zamolio je EU da ne pridaje obratnu snagu zakonima koji mogu da budu usvojeni u okviru pravila o diferzifikaciji isporuka. Govori analitičar tržišta Denis Borisov.

- Ako se uzmu opšte tendencije, trenutno može da se konstatuje da je u toku traganje za novom konfiguracijom evropskog gasnog tržišta u vreme posle «revolucije škriljaca» koja se desila u SAD i pada ekonomije Starog sveta u recesiju. Jasno je da će ovja proces biti prilično dugotrajan i bolan. Sada je krajnje važno za Gasprom da se uklopi u taj model ili da je adaptira za sopstvene potrebe. Namera Gapsroma je očuvanje aktualnih principa dugoročnih ugovora, vezivanje cena gasa uz cene naftnih derivata. Dok Evropa veoma želi da uveća spot komponentu u tim ugovorima. Čitav niz evropskih klijenata već je istakao Gaspromu zahtev o revidiranju dugoročnih ugoovra. Niz kompanija namerava da postiće to u Stokholmskoj arbitraži. Takođe trenutno je u toku antimonpolska istraga Evropske komisije protiv Gasproma. Zato u činjenici da su na sastanku Vladimira Putina i kancelara Nemačke bila dotaknuta ova pitanja nema ništa neobično.

Evropljanima je vreme da shvate: Rusija ne želi da Evropa postane njen deo. To joj neće doneti nikakve dividende. Na dnevnom redu je obratni zadatak – dostići ne pravno, ne figuralno, već realno priznanje Rusije kao neodvojivog dela Starog sveta. Upravo u toj želji se krije, na primer, lobiranje ukidanja evropskih viza za ruske građane koje lobira Kremlj. Ruski gas nije poluga pritiska. To je prijateljska ruka, oslanjajući se na koju evropljani mogu da se izvuku iz ekonomske krize.