Otići na engleski manir

Nije isključeno da upravo tako – izlaskom Velike Britanije iz EU – može da se okonča uzajamno prepiranje članova EU povodom sedmogodišnjeg budžeta unije. Strogi stav Londona povodom zajednčkog finansijskog plana već je primorao evropske činovnike da započnu da razrađuju alternativni nacrt budžeta, koji ne uzima u obzir učešće Velike Britanije.

Žestoku polemiku među evropljanima izazvao je predlog Evropske komisije da uveća troškove zajedničkog budžeta za 2014-2020. godinu za 4%, tačnije da ih premaši za bilion evra. Nepomirljivi stav je zauzela Velika Brotanija, koja insistira na smanjenju troškova za 200 milijardi evra.

Konflikt se sastoji u tome što, na primer, Francuska se zalaže protiv radikalnog smanjenja budžeta, pošto iz opšteg finansijskog kazana EU ona dobija velike subvencije za svoju poljoprivredu. Ali škrt može da plati dva puta, primetila je u intervjuu za Glas Rusije stariji naučni saradnik Centra za britanska istraživanja Evropskog instituta RAN Jelena Ananjeva:

- Velika Britanija se zalaže za to da ne zamrzne prosto budžet paralelno sa inflacijom, već da ga smanji u realnom izrazu. Ali ostale zemlje EU na to neće pristati. Intriga se sastoji u tome da ako u petak na samitu EU Britanija može da uloži veto na rast budžeta EU za 4%, kao što to hoće Evropska komisija i Evropski parlament, onda će budžet donositi svake godine. I u tom slučaju postoji pravilo EU da će se budžet uvećavati zajedno sa inflacijom, tačnije za 2%. I tako će Britanija sve jedno platiti više u budžet EU nego što bi to htela.

Međutim, ocenivši pretnje Londona da uloži veto na neprihvatljivi za njega nacrt opšteg evropskog budžeta, činovnici u Briselu su počeli da rade na varijanti finansijskog plana, precrtavši iz njega Veliku Britaniju, saopštava Fajnenšl Tajms. Po mišljenju analitičara, to može da znači spremnost nekih zemalja EU da učine prvi korak na isključeno Britanije iz EU.

U samoj Engleskoj, prema anketiranjima, do dve trećine britanaca podržalo bi izlazak zemlje iz EU, primećuje Jelena Ananjeva:

- Evropski skeptičari u Konzervativnoj partiji jačaju. Pri tome čak u Laburističkoj partiji raspoloženja evropskog skepticizma jačaju. Zato se u Britaniji sada vode vrlo oštri sporovi o izlasku zemlje iz EU. I takav referendum može da bude zakazan posle 2015. godine, tačnije posle završetka mandata aktuelnog parlamenta. Ali i u EU jačaju raspoloženja protiv Britanije. Zato što Britanija podmeće klipove pod točkove EU, mnogi bi hteli da Britanija iz EU istupi.

Verovatnoća izlaska Velike Britanije iz EU postoji, smatra doktor Ričard Velings:

- Počnimo od toga da je EU sve manje popularna kod Britanaca. Osnovni problem je u tome što zona evra postaje sve bliža fiskalnoj uniji, koja predviđa objedinjenu finansijsku politiku i zajedničku odgovornost i bogatih i siromašnih zemalja članica. Ideja formiranja sličnih saveza sasvim je nepopularna među Britancima i u datom trenutku većina se izjasnila za izlazak iz EU.

Uopšte ideja daljeg zbližavanja država u okviru EU čini se Ričardu Velingsu vrlo slabom. Najrazumnije u aktualnim okolnostima bilo bi priznati da je EU postala neefikasna, i vratiti EU obrascu iz 90-ih godina. Veza među članovima unije nije bila tako jaka, zato je postojala slobodna trgovina bez političke integracije i kontrole iz Brisela. Ipak u projekat je uloženo toliko političkog kapitala da je vrlo teško rastati se tek tako od njega.