Konflikt na Bliskom Istoku: nema ni pobeditelja, ni pobeđenih

Palestinski pojas Gaze i južni rejoni Izraela postepenno se vraćaju mirnom životu. Strane konflikta, koji je bio završen u sredu kasno uveče, razmatraju rezultate. Svaka izjavljuje o svojoj pobedi. Eksperti ne žure da pruže svoje ocene.

U sredu uveče armija odbrane Izraela dobila je naredbu da obustavi napade na pojas Gaze. Ona je prestala da odgovara na pojedinačna lansiranja raketa od strane ekstremista palestinskih grupacija. Tako je došlo do primirja, koje se bazira na principu mir za mir.

Međutim, ono nije obezbedilo neki poseban mir na Bliskom Istoku. Prve su prekršile dogovor o obustavi vatre palestinske grupacije. Već noću u četvrtak, prema nekim izvorima, tri rakete, lansirane iz Gaze, pale su u Izraelu, dve su presrela sredstva PVO. Prema drugim izvorima, u pravcu Izraela je bilo lansirano 12 raketa. Doduše, on nije uzvratio vatrom. Međutim, incident je povećao bojazan i nemir kod Izraelaca. Za sada su zatvorene mnoge škole. Snage na granicama Gaze za slučaj kopnene operacije ostaju na svojim položajima. To produbljuje podozrivost stanovništva da čak ni vlasti nisu uverene da je došlo do pravog primirja.

Izraelci su otvoreno nezadovoljni time, što je odlučnost vlasti da kazne palestinske ekstremiste rezultirala je uzvratnim većim brojem raketa iz pojasa Gaze. Doduše, zvanično rukovodstvo Izraela je objavilo da je vojna kampanja postigla postavljene ciljeve. Naime, bitno je smanjen raketni potencijal ekstremista, umanjene su oružane jedinice HAMAS i Islamskog džihada.

Međutim, to nije povod da se govori o vojnoj pobedi, - smatra ekspert Instituta strateških procena i analize Sergej Demidenko.

- To je predizborni rat Izraela, Likuda i Netanjahua. Precizno je ponovljena operacija Liveno olovo iz kraja 2008.-početka 2009. godine. Onda ju je inspirisala Kadima. Danas je Likud istakao svoju odlučnost u zaštiti stava Izraela i zaštiti stanovništva. Verovatno su pobednici u ovom ratu Likud, izraelski konzervatori. Pobednici, naravno, ne u vojnom simslu, već isključivo u moralnom, u smislu napredovanja svoje ideologije i učaršćenja predizbornog položaja.

Međutim, šef Političkog biroa HAMAS Haled Mašaal je izjavio da Izrael nije postigao nijedan od postavljenih cieva. U ratu je pobedito HAMAS, - uveren je on. U čast te pobede u Gazi je objavljen Nacionalni praznik pobede. Desetine hiljada Palestinaca na mitinzima je obeležilo kraj nedeljnog rata. On je usmrtio 162 Palestinca, među njima 42 deteta. Ranjeno je više od 1200 ljudi.

Međutim, o pobedi Palestinaca nema reči. Konfrontacija je završena uslovno nerešeno. Nove konflikte će sprečiti samo rešenje palestinskog problema. Ako do toga ne dođe, u budućnosti će konfrontacija jačati.

U petak izraelski graničari su otvorili vatru iz automatskog oružja na grupu stanovnika Gaze, koji su se okupili ne molitvu blizu granice. Poginuo je mladić, koji je prišao ogradi na granici, te je pokušao da podigne zastavu HAMAS. Za uzvrat je HAMAS optužio Izrael za kršenje primirja.

Da li HAMAS može da kontroliše situaciju? Odnosno, garantuje li obustavu svake neprijateljske akcije? Ekspert Sergej Demidenko nije siguran, evo zašto.

- Postoje mnoge palestinske grupacije, koje HAMAS ne kontroliše. Svaka vodi svoju igru. Palestinski ekstremizam se ne sastoji samo od HAMAS. HAMAS se može optužiti za sve, ali to nije pravo. Pojas Gaze je podeljen, zato se ne može zaključiti prmirje sa svima. U takvoj situaciji o efikasnom primirju nema ni govora.

Ekspert Instituta Bliskog Istoka Sergej Sergičev, naprotiv, samatra da je autoritet HAMAS jak.

- HAMAS može da obezbedi uvažavanje primirja. To nije samo najjača grupacija u Gazi. Druge grupacije su svesne da u slučaju likvidacije HAMAS, one će takođe biti likvidirane. HAMAS je dovoljno jak. Svojevremeno mu je trebalo 2 meseca da bi savladao odrede FATH u pojasu Gaze. Inače je FATH dovoljo sposobna za borbu organizacija.

Šta mora da učvrsti primirje? Rusija je predložila održavanje pod hitno sednice kvarteta međunarodnih posrednika za Bliski Istok. Šef MIP RF Sergej Lavrov je izrazio nadu da je odmah posle regulisanja krize u Gazi moguće održati susret uz učešće Rusije, SAD, UN i EU na ministarskom nivou uz učešće Lige arapskih država. Očigledno je da bi predsednik Egipta Muhamed Mursi, koga zajedno s državnim sekretarom SAD Hilari Klinton smatraju arhitektima primirja, mogao sa svoje strane doprineti što skorijoj realizaciji te ruske inicijative.