SAD odbile da osuđuju nacizam

Generalna skupština Organizacije Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju koja osuđuje glorifikaciju nacizma. Nacrt ovog dokumenta je pripremila Rusija. Odobrila ga je većina članova UN. Ipak niz evropskih zemalja prilikom glasanja bio je suzdržan. A SAD i Kanada su glasali protiv. Stav tih država izazvao je nedoumicu Moskve.

U dokumentu odobrenom u UN izražava se zabrinutost time što u svetu sve popularniji postaju pokreti koji propagiraju rasizam i ksenofobiju. Pomenut je problem razaranja i skrnavljenja spomenika podignutih u čast boraca protiv nacizma. Pri tome u rezoluciji se pdovlači da se u baltičkim republikama redovno održavaju manifestacije posvećene saradnicima Hitlera. Ovi procesi imaju socijalno-ekonomsku pozadinu, ali zbog toga nisu ništa manje poročni, smatra član komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksandar Babakov.

- Vidimo da se u nekim zemljama razvijaju separatistički pokreti, u drugim su učestale ekstremističke pojave. To sve, nažalost, neizbežno prati ljudsku civilizaciju. Ali ove pojave ne treba da prevlađuju. One treba da se nalaze pod kontrolom društva u bilo kom pogledu – ne samo sa tačke gledišta organa reda, već i ideološke, Ne sme se dopustiti da slične ideje proniknu u svest i počnu da istiskuju druge vrednsoti zahvaljujući kojim se danas naša civilizacija razvija.

Rezoluciju je podržala većina članova UN. Ipak niz evropskih zemalja je bio suzdržan prilikom glasanja. A SAD, Kanada i Maršalova ostrva su glasala protiv. Stav evropljana objasnio je predstavnik Norveške. Po njegovim rečima, upravo odsustvo mogućnosti slobodnog izražavanja na teme koje ga muče podstaklo je Andresa Brejvika na teroristički akt. Slično mišljenje su izrazili i Amerikanci. Sa tačke gledišta SAD rezolucija krši principe slobode govora. A boroti se protiv rasizma metodama zabrane nije moguće. Ali ovi argumenti se ne mogu nazvati ubedljivim, uveren je direktor fonda Istorijsko sećanje Aleksandar Djukov.

- SAD tvrde da principi postavljeni u toj rezoluciji protivreče principu slobode govora. To je naravno izgovor, pošto sloboda govora ne podrazumeva propagandu nacizma, marševe esesovaca i ostale vrlo čudne stvari.

Slične rezolucije Generalna skupština UN usvaja svake godine, počev od 2005. Pri tome svaki put u UN se nalaze zemlje koje odbijaju da podrže ovu inicijativu. Među onima koji su suzdržani redovno je Ukrajina. ta okolnost je bila posebno istaknuta u izjavi stalnog predstavnika Rusije u UN. U njoj je bilo rečeno da je neželja Kijeva da osudi glorifikaciju nacizma dostojna žaljenja.