Granica ili samo prelaz na administrativnoj liniji?

Na jesen ove godine, inicijativa o početku nove runde pregovora o Kosovu, prešla je u fazu praktične realizacije. Hašim Tači, pozvavši se na pregovore, govorio je o normalizaciji međudržavnih odnosa, a novoizabrano rukovodstvo Srbije je ubeđivalo stanovništvo zemlje da je spremno da ispuni sve dogovore prethodnih vlasti, ali neće razmatrati status pokrajine. Podrobnosti niko nije znao, zato se pretpostavljalo da će predmet pregovora biti integracija severnih opština sa većinskim srbskim stanovništvom u kosovski administrativni sitem. I... postepeno priznavanje nezavisnosti Kosova od strane srbskih vlasti.

Početkom septembra, EU je predstavila evopskoj i blakanskoj javnosti plan koji je podigao pregovore na viši politički nivo. Radi toga, Ketrin Ešton je postavljena da upravlja čitavim procesom. Od samog početka strane su bile obaveštene da su rezultati pregovora važni za određivanje datuma početka evrointegracije. Nije prošlo bez pritiska: Predsednika Srbije su upozorili da će morati da donese vrlo teške odluke. Predsednik Komiteta za spoljnu politiku nemačkog parlamenta Rupreht Polenc se izrazio otvorenije: Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova pre početka pregovora o pridruživanju EU. Bernar Kušner, bivši ministar inostranih poslova Francuske, za vreme posete Prištini nije skrivao da će Brisel usloviti početak pregovora Srbije sa EU normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine. A on je još zažalio što NATO 1999. godine nije uspostavio albansku vlast u Mitrovici, navodno tada ne bi morali sada da se Srbi urazumljuju.

Dijalog je započeo 19. oktobra, a 7. novembra je održan drugi susret Ivice Dačića i Hašima Tačija. Nisu seli za zajednički sto. Tako se uobičajilo još od doba rata u Hrvatskoj: prvo je odvojeno sa njima razgovarala Ketrin Ešton, zatim su se sastali na zajedničkoj večeri i razmatrali pripremljena pitanja. Razgovor je tekao o likvidaciji paralelnih institucija na Severu Kosova, regulisanju pitanja granica. Mada je Dačić više puta izražavao misao o mogućoj autonomiji Kosovske Mitrovice i podeli Kosova. Tači je bio kategoričan: to je neostvarljivi san Beograda, ponavljao je on. Na sastanku je bila razmatrana i jedinstvena uprava granicom između Srbije i Kosova, otvaranje „kancelarije za veze“ u Beogradu i Prištini, finansiranje „nelegalnih srbskih struktura“ na severu Kosova.

Tači se složio sa pravom Beograda da finasira Srbe u pokrajini, ali je precizirao da to treba činiti samo preko finansijskih struktura Kosova. Na pregovorima Tači je bio spreman da ponudi Dačiću da Sever Kosova dobija 70% prihoda od poreza na dodatu vrednost na prelazima, ali pod uslovom da 4 srpske opštine pređu pod vlast Kosova. Novac bi išao na račun otvoren u jednoj od banaka evropske zemlje, ali mogao bi da se koristi samo pošto Srbi postanu poslušni. Priština je insistirala da prihod ide Prištini, Beograd da novac ide na Sever Kosova, ali da integracija u kosovski sistem ne bude potpuna. Pokrenuto je i pitanje specijalne policije, koja bi štitila spomenike srpske pravoslavne kulture.

Javnost Srbije se uzburkala: mnogi su predlagali da se odustane od pregovora sa EU, ako uslov bude priznavanje nezavisnosti Kosova. Neočekivano je istupio Patrijarh srbski Irinej, pozvavši da se ne predaje Kosovo radi članstva u EU. Sinod SPC uputio je pismo predsedniku Tomislavu Nikoliću i upozorio vlast da se ne slaže sa njom po pitanju Kosova, smatrajući da je reč faktički o secesiji pokrajine. Sinod je pitao predsednika: Zašto su predstavnici državne vlasti pregovarali sa Tačijem, za kojim se traga zbog izvršenih zločina? Sinod smatra nedopustivim ozakonjivanje granice između Srbije i Kosova, predlaže da se anuliraju sve odluke prethodne vlasti, da se razmisli o nacionalnim interesima zemlje i naroda, da se vrati slovu rezolucije 1244 . 30. nvembra Nikolić se sastao sa predstavnciima sprske crkve – patrijarhom Irinejom, mitropolitom Amfilohijem i episkopom Irinejom. Sastanak se završio bez rezultata, pošto je predsednik objasnio da izbora nema i pitanje granice je već zatvoreno.

Četvorosatni susret Dačića i Tačija u Briselu 4. decembra završen je nizom dogovora. Dačić je uveravao novinare da su pregovori bili statusno neutralni, da je bilo reči o izvršenju dogovora prethodnih vlasti o integrisanoj upravi prelazima i uređenju četiri prelaza (Jarinje, Merdare, Brnjak, Končulj), od kojih su dva na severu Kosova. Govorilo se o carinskim procedurama, kancelariji za veze, prisustvu Euleksa. Takse će se uzimati pre granice, u Nišu i Južnoj Mitrovici, u zavisnosti od toga s koje strane ide teret. Počeće da rade oficiri za vezu, za početak oni će se nalaziti u kancelarijama EU u Prištini i Beogradu. Osim toga, Tači je potvrdio da je već formirana multietnička policijska grupa koja će braniti objekte kulturnog i religioznog nasleđa na Kosovu. A Beograd će se pozabaviti razmatranjem mogućnosti finansiranja Srba u pokrajini. Dogovoreno je i da se nastavi dijalog o telekomunikacijama i energetici, da se aktivizira razgovor o nestalim licima.

Na prelazima će se nalaziti albanski i srbski policiajci, kao i predstavnici Euleksa. Pri tome Tači je uvereno prokomentarisao odluke kao da je reč o uređenju državne granice između Srbije i Kosova, a Dačić je javnosti predstavio dogovore kao uređenje prelaza na administrativnoj liniji.

Na Zapadu su očekivali teškoće u realizaciji sporazuma, zato su njegovu realizaciju povezali sa članstvom u EU. Šef delegacije EU u Srbiji Dežer je izjavo da će sada od realizacije dogovora zavisiti progres Srbije u pregovorima o EU.

Među Srbima se pojavio strah da je reč o uspostavljanju granice, a oficiri za vezu su kamuflirani ambasadori. Ambasadori i jesu. Prvo su govorili: oficiri, zatim činovnici, a zatim je premijer rekao da će Beograd radi veze sa Kosovom imenovati jednog od najboljih diplomata sa Kosova. Srbi sa Kosova su izašli na prelaz Jarinje, tražeći od predsednika Nikolića pismene garancije o radu prelaza. Započeti radovi na uređenju granice privremeno su morali da budu obustavljeni. Premijer je uverio Srbe da se režim na granici neće menjati, da ne treba plaćati carinu, da će moći da se koriste lične srpske isprave i automobilske tablice. Srbi su tražili lični susret sa predsendikom i premijerom Srbije.

Dogovori u Briselu su izazvali različitu reakciju u zemlji. Demokratska stranka Srbije, Dveri i radikali su nazvali pregovore neustavnim, okrarakterisali ih kao izdaju i pozvali na bojkot. Dačić je umirivao javnost: Kosovo nam niko neće vratiti, ako odbijemo da stupimo u EU. Predtavnici DPS su otišli da podrže kosovske Srbe na Jarinju, podstivši da je stranka već uputila zahtev Ustavnom sudu, da li su dogovori prethodne i aktualne vlasti sa Prištinom zakoniti? Koštunica je pozvao Nikolića i Vučića da dođu na Kosovo i da podrže svoj narod. zamenik predsednika DPS Nenad Popović je otvoreno izjavio da je EU prevarila Srbiju, želeći da ozakoni granicu između Srbije i Kosova. Lider Dveri Vladan Glišić je istakao ideju da se formira jedinstveni front protiv izdaje od svih patriotskih, nacionalnih i narodnih stranaka i institucija, među kojima je SPC posebno značajna. Po tim pitanjima je postignuto jedinstvo DPS, Dveri i Srpske pravoslavne crkve.

Na vlast se obrušila pravedna kritika. Mnogi su istakli da je odluke donosio uzak krug lica, da se pitanja nisu razmatrala u Skupštini, da nije uzeto u obzir mišljenje naroda, crkve, javnosti nije predstavljena platforma za pregovore. Dačiću je bilo najteže, jer upravo on je vodio pregovore, donosio odluke i morao da odgovara oponentima. Po njegovom mišljenju, sasvim je dovoljno što on obaveštava o pregovorima predsednika, predsednika skupštine i šefa vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju. Platformu za Kosovo on obećava do 17. decembra, posle čega je moguće njeno predstavljanje u parlamentu. Ali to pošto je stvar već učinjena! Stav premijera se ne može nazvati optimističkim. On kao da se unapred slaže sa neophodnošću preduzimanja nepopularnih mera, uveren da nova vlast mora ne samo da ispuni dogovore Borisa Tadića, već i da da svoj doprinos poboljšanju odnosa između Beograda i Prištine. To su njegove reči: Pozivam sve da ne započinju bitku u kojoj ne možemo da pobedimo.

Dačiću je pošlo za rukom da privoli Srbe sa Kosova na svoju stranu. Posle razgovora sa rukovodstvom, Srbi iz severnih opština Kosova su rešili da okončaju proteste, pošto su dobili garancije da mogu da koriste srbska dokumenta, tablice i da se neće uzimati carina u korist Kosova.

Čak letimična analiza pregovaračkog procesa pokazuje da Srbija nije samostalna u donošenju odluka, a za rukovodstvo je moglo da se kaže: Daleko su od naroda. Anketiranje javnog mnjenja je pokazalo da između EU i Kosova, dve trećine Srba bira Kosovo, a samo 27% Evropu. Paradoklasno je to što rukovodstvo stranaka iz vladajuće koalicije sve vreme govori o proevropskoj perspektivi, a većina njihovih birača je prema Evropi skeptična. Među 59% evroskeptika, veći deo (78%) čine simpatizeri i birači vladajuće Srpske napredne stranke, a smao 14% naprednjaka odobrilo je evropsku politiku. Kada bi sada bio održan referendum, za Kosovo bi glasalo 77% simpatizera SNS (samo 9% za EU). Nije jasno, takođe, da je mnogo simpatizera EU među demokratama Vojislava Koštunice (24%, to je više nego u DS i SNS), mada je sam Koštunica otvoreni evroskeptik. A demorakte se kolebaju najviše od svih. Među njima, skoro, jednak broj se zalaže za EU (43%) i Kosovo (46%). Samo kod liberala, većina sledbenika je za pridruživanje Evropi: takvih je 74%, dok je za Kosovo svega 8%.

Jelena Guskova,

U januaru će se pregovori nastaviti, i Srbija neće izbeći rešavanje još složenijih pitanja političkog karaktera.