JEVANĐEJE PO DOSTOJEVSKOM

Rusija i ove godine,  ghodinu dana nakon juvbilekja (1821-1881- 2011) nizom prigodnih manifetacija odaje počast  Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom, jednom od svojih najvećih pisaca i misllilaca,   stožeru svekolike  moderne ruske kulture koja je snažno uticala na razvoj evropske knjižvne misli   u XIX i XX veku.  Tako je nedavno u Sankt Pererburgu prvi put održana književna stvetkovina pefromanskog tipa pod nazivom Dan Dostojvskog  kao što se vidi na ovoj forografiji.  Vreme i mesto  za ovaj performans nije slučajno odabrano. “Početkom jula,  po neuobičajeno  jakoj   zapari,  jedan mlad čovek je izašao iz svoje sobe.  “To su prve reči  iz romana o Rodinonu Raskoljnikovu koji je postao pozant u celom svetu.  Glavno „mesto radnje „na kojemu je protekla manifestacija Dan Dostojvskog bio je muzej koji nosi ime velikog pisca kao i Kuznečni prolaz u kojemu je poslednjih godina živeo i radio autor „Braće Karamazova„

 U ”rodnom gradu” Braće Karamazova

U  banji Stara Rusa    održan  je 25. ,  jubilarni  međunarodni naučni skup pod tradicionalnim nazivom „Dostojevski i savremenost„ koji je okupio veliki broj naučnika iz Rusije  kao i iz bližeg i šireg orkuženja. Najbolji savremeni poznavaoci dela Dostojevskog,  istoričari i teortičari književnosti,  književni kritičari, eksperti komparatistike, kulturolozi,  okupili su se u “rodnom gradu ” Braće Karamazova, Staroj Rusi, u koji  se veliki pisac sa Porodicom dosleio 18. maja 1872. ,  pa se otud  simpozijumi posvećenei njegovom stvaralaštvu po tradiciji održavaju baš u tom najlepšem prolećnom mesecu.

Promocija Jevnđelja po Dostojevskon

Već prvog dana usledio je nesvakidašnji kuturni događaj: promicija unikalnog  izdanja Jevanđelja po Dostojevskom. Kako objašnjava Boris Nikolajevič  Tihomirov,  zamenik direktora književno-memorijalnog muzeja Dostojevskog u Peterburgu,  inače predsedika ruskog društva Dostojevski,  reč je o reprint izdanju ličnog primerka Novog zaveta štampanog 1823.  g. koje je slavni  pisac  u januaru 1850. g.  dobio na dar od žena dekabrista. Tokom  četiri godine taj dragoceni poklon koji su mu darivale supruge dekakabrista Natalija Fonvizina, Polina Anenkova i Aleksandra Muravjeva,   zauzimao je   počasno mesto na radnom stolu autora “Zločina i kazne “.  Novo izdanje,  promovisano na simpozijumu u Staroj Rusi,  štampano je u dva toma od kojih je prvi faksimil Jevanđelja  na čijim marginama su sačuvne beleške i zapisi  Fjodora Mihajloviča,  dok su u drugom tomu sabrani svi citati iz Novog zavjeta  koje je autor  “Poniženih i uvređenih “ navodio u svojim delima.

Više od 60 naučnih saopštenja

Na ovom forumu podneto je više od 60 naučnih saopštenaja,  održani otvoreni časovi u gradskim školama posvećeni delima ovog  ruskog književnog genija,  a priređeni su i drugi sadržaji prigodnog kulturnog progarma. Za učesnike i goste naučnog skupa  bilo je  organizovano posebno književno veče posvećeno 40. gdišnjici od osnivanja poetskog studija „Baklja „ Moskovskog državnog univerziteta, (MGU) na kojoj su promovisani zbornici poezije koje je Fond Dostojevskog objavio   uoči održavanja  ovog simpozijuma. U zboniku su štampani stihovi  pesnika sa MGU  i sećanja članova  jednistvneog stvaralačkog udruženja na čijem je čelu   već dugi niz godina poznati biograf Dostojevskog, pisac,  istoričar i filolog Igor Volgin. Direktorka spomen-kuće muzeja Dostojevskog, Natalija Anatolijevna Kostina,  sa posebnim ponosom ističe da na simpozijumu učetvuje veliki broj mladih naučnika i istarživača besmrtnog dela Dostojevskog koji su prvi put došli u Staru Rusu. Oni su obišli mesta koja su čitaocima poznata iz romana „Braća Karmazovi „, kuće u kojima su stanovale Grušenka i Svetlova,  vekovne vrbe pored kojih je često šetao Fjodod Mihajlovič, a ukazala im se i jedinstvena prilika da se upoznaju sa najautoritavanijim  savremenim proučavocima  sveta junaka Dostojavskog „rekla je ditrektorka njegovog  doma –muzeja.

Ima reč Dmitrij Andrejevič Dostojevski,  praunuk  ruskog genija

Praunuk Dotojevskoig,  Dmitrij Andrejevič,  čiji je 60. rođendan proslavljen  na proletošnjem naučom skupu u Staroj Rusi,   o susretima naučnika kaže:

“Susreti poznavalaca i proučavalaca dela i misli  mog pradede  održavaju se dva puta godišnje:Dani sećanja na Dostojevskog održavaju se dva puta godišnje :  u Peterburgu protiču  u jesen, a ovde,  u Staroj Rusi,  u maju. Ja ne prestajem da se oduševljvam atmosferom u kojoj  protiču  skupovi u Staroj Rusi. Tu ne msilim samo na  referate i saopštnja koji otkrivju nove stranice u istraživanjima stvaralaštva Dostojevskog,  nego pre svega na srdačnu,  toplu atmosferu  koja vlada među učesnicima,  a koja je saobrazna  prolećnom optimizmu i lepoti majskog cvetanja prirode . Često imam običaj da u šali kažem kako se Fjodor Mihajlovič,  kao  pravednik i iskreni vernik,  seti nas i pošalje nam sunčano vreme. Inače,  u naučni dijalog na temu „Dostojevski i savremenost „ uključuje se iz godine u godinu sve veći broj mesnih istraživača, što se može tumačiti kao logičan i pravilan proces. Raduje i veliko interesovanje mladog pokoljenja naučnika za stvaralaštvo genijlanog pisca. Njihova naučna sekcija  koju vodi peterburška istoričarka književnosti i spisatlejica  Tatjana Aleksandrovna, već je istupila sa referetaima na ovom naučnom skupu“,  sa zadovljstvom   ističe praunuk  velikog pisca.

Skupština ruskog društva Dostojevski

Tokom naučnog skupa  zasedala je i skupština  Ruskog društva Dostojevski  na kojoj  je pored ostalog razmatrana i ideja o osnivanju muzeja autora “Nečistih sila” u selu Darovom,  13,  kilometara udajenom od Zrajska gde se nalazilo  imanje koje je pripadalo  roditeljima proslavljenog pisca,  na kojemu je on  boravio kao dete   od 1832.  do 1836.  Tamo je sačuvano 300 komada raznog drveća koje pamte pisca “Idiota”,  a nedalko od drvoreda je i stara crkva u kojoj se budući piac “ Velikog inkvozotora “ Bogu molio. Već su počeli radovi na raščišćavanju i sređivanju groblja na kojemu je sahranjen otac  slavnog pisca, obnavlja se imanje, započeta restauracija crkve,    obnovljena  zvonara   sa koje će uskoro ponovo zazvoniti  zvona za starcem Zosimom i njegovim tvorcem,  grešnim Fjodorom Mihajlovičem Dostojevskim,  koga je,  po sopstvenom priznanju,  Bog  mučio,  neprestano, tokom celog zemaljskog života mu.