FUTUROLOGIJA I RUSKA UTOPIJA U MOSKVI

 Dve izložbe u „Garaži“izgledaju kao dva razdela iste ekspozicije :u slučaju „Ruske utopije“ reč je o avangardnoj umetnosti  i socijalnom sticaju utopije uopšte, dok se u „Futurologiji istražuje uticaj Kazimira Maljeviča  na slikarstvo posledenjih  pokoljenja,  pa bi se moglo reći da je na njoj pitanje postavjeno konkretnije, jer je u fouksu fenomen ruske avangarde.I to zajedno sa onim utopističkim načelom koje je ona u sebi sadržavala.

Ruska avangarda je od umetničkog postala socialni projekat

Takvo  opterećenje   ne dolazi zato da bi temu činilo    manje  iscrpljujućom.Jedna je  stvar predstaviti  prosto Maljeviča i njegove sledbenike,  a druga pokazati u svemu tome i čvrsto ideološko „zato što „i slikarev svetonazor, dajući do znanja  pri tom da se ruska avngarda obrnula ne u umetnički, nego u čisto   socijlani projekat.”

Pivremeno vaskrsnuće “Rusije koju smo izgubili”

Tu prvu deceniju nakon okončanja Građanskog rata i crvenog terora do godine velikog preloma , svi predstavljaju na različite načine kako odgovara njihovim ubeđenjima:za jedne je taj period obeležen “filozofskim brodom “ kojim je sovjetska vlast poslala u izgnanstvo i većiunu od preostalih najuticajnijih  svojih podanika,  među kojima su u” potpalublju” bili pretežno filosofi  poput Lava Šestova, kao i druge mere za potpuno uništenje “Rusije koju  smo mi izgubili”, za druge pak  to je radost koju je donela  Nova ekonomska politika (NEP), ponovo otvaranje kafe-poslastičarnica,  kabarea i pozorišta opereta.Treći su bili fascinirani činjenicom da je umetmička avangarda ovladala praktično svima:masama ushićenim podrškom vlasti,  slobodnim tribinama i predavačakim katedrama,  književnošću,  izdavačkim procesom itd.Čak i da se ne idealzuje i ne preteruje sa simpatijama prema tom vremenu, nemoguće je prenebreći stvarne  razloge da se oseti divljenje prema svemu onome što je napisano i štampano u to vreme.Kada danas publicisti,  političari ili teoretičari stalno uvikuju:mi ćemo ovladati,  mi ćemo postići, mi ćemo   modernizovati, -ta intonacija na početku XXI veka prima se ako ne  sa ozbiljniom nevericom, ono u svakom slučaju sa skepsom.

Vladavina zanosa, skoro ekstaze

U Rusiji je 1920.-ih godina vladao zanos, skoro esktaza ne samo od sazanja toga da skoro sve treba preinačiti nego i od samog tog procesa reforme.Biblijski likovi,  sa retkim izuzecima, su bili  preplavili  tadašnji stvarlački establišment u Rusiji,  pa je svo to prvobitno-naivno raspoloženje u ponečemu podsećalo na Adama koji je kao što u Bibliji  piše, davao imena  svemu živom na zemlji pa je tako,  kako su objašnjavali  tumači, po svom ukusu satvorio izraslu pojmovnu strukturu  svega vidljivog  sveta na planeti.

Zašto je Bog stvorio Adama

Taj neveliki fragment iz Biblije je  privlačio  milsioce iz epohe Renesanse  koji su razmišljali o dostojanstvu čoveka i njegovoj   istinskoj  misiji na zemlji, počvši od Pika dela Mirandole  kod koga je Bog govorio  Adamu :”Ja te nsiam satvorio ni nebenskim,  ni zemaljskim, ni smrtnim , ni besmrtnim da bi sam, slobodan i slavan majstor formirao sebe  u liku koji  ti zamišljaš.”Građani  iz italijianskih gradova-republika i komesari u prašinjavim šlemovima,  isticali su  ta dva retko  loše pomešana tipa realnosti, ali šta se tu može , kad se uzme u obzir da  su upravo  filosofi utopisti kasne Renesase poput Tomaza Kampanele postali punopravnni pripadnici reda svetaca  prve na svetu proleterske države.

Ostrva sveopšte sreće i blagostanja

 Oni su, tobože, izmislili ostrva sveopšte sreće i blagostanja,  a mi smo dužni da tu sveopštu sreću ostvarimo i izgradimo.Život,  umentost,  ustrojstvo gradova,  društevene, pa čak i prirodne nauke, -sve  je to trebalo stvoriti nanovo.Taj zanos sada,  90 godina posle, izgleda po svojoj ideasitičkoj zamisli  nekako  silovit, ali jedna na svoj način oblikovana njegova karaktrsitika se posebno izdvaja i dominira celim  konceptom:  to preuređenje svega postojećeg je trebalo izvesti totalno,  ali ne i totalitarno u savremenom shvatanju tog pojma:u to vreme,  ako ne svi,  ono mnogi, su rešavali ne naredbodavne direktive nego su  se  sporili  u diskusijama.U kojima je,  neosporno,  bivalo  svega i svačega,  i uzvišenih i prizmenih tema,  od polnih odnsa do besmrtnosti duše.

Kontrast okoštalom  sovjetskom  svetonazoru koji je potarajao do nedavno

 Na to vreme se može gledati kao na  jedan buran period istorija ideja, kao svojvrsni kontrast dogmatskom  okoštalom sovjetskom periodu  jednoobraznom svetonazorau  koji je uskoro potom nastupio   i potrajao do nedavno. A sve se to zbivalo u prvoj deceniji posle Oktobra kad u Rusiji industrijalizacija nije bila još ni počela, pa su zato  dela koja su nastajala u to vreme više bila preplavljena romantizmom i estetikom, nego što se u njima osećala  neka vrsta  antiutopijske jeze.

Ulice -naše kičice; trgovi-naše palitre

Visokoparnost  tadašnjeg  entuzijazma moguće je shvati ako se setimo da je nefigurtativno slikarstvo  još samo  nekoliko godina  pre toga  bilo”zanimacija “ samo uskog kruga posvećenih,  i samo pojednici poput Šćukina su ga shvatali i u potpunosti razumevali, a sad se djednom “proradile “ metafore

Majakovskog da  su “ulice –naše kičice,  trgovi-naše palitre.”

Suprematizam –opšte mesto

Poznato je da  su  1920—ih godina bili  rasprostrli primeri suprematizma  tako da  su često postali opšte mesto, kao na primer u reklamnim plakatama,  koje od tadašnjih reklamnih   agencija nisu podržavali samo one u kojima su bili zaposleni sve sami lenjivci.Razumljivo je onda što je sama reforma svakidašnjge života bila “okićena” nakaznim  stvarima,  ne u  estetskom smislu,   nego sa stanovišta izveštačenosti i umišljenih predstava da  u baš one potrebne “novom čoveku “.Ali , pored toga, s jedne  strane postignuto je veoma mnogo,  a na  intelektualnom planu urađeno je neverovatno veliki broj  novina,  od graditeljskih  teorija i poduhvata   Ladovskog  i Lenidova, do  škole fromalizma u nauci o književnosti.Na drugoj strani u svemu tome postoji  u suštini mnogostrana   i neobična genealogija :napredni evropski “izmi “ pomnoženi sa čisto ruskim, još srebrnovekovne  u osnovi svojoj istrživanja ruskog  kosmizma poput Fjodorova i Ciolkovskog.

Dražva nije obratćala pažnju na dela avnagardne umetnosti

I sve to vitalno cvetanje potpetica na državnoj čizmi  sastoji se iz dva dela.Ruska država  konačno to ume,  ali čak i pri takvom umenju  avangardnoj umtnosti kao projektu začudo  nije obratila pažnju.Kuće –komune i fabrike-kuhinje  kao atributi udobnog stanovanja i života mogu samo da nasmeju decu.Avangardni živopis,   u funkciji  čistog  i beskorisnog služenja formi, samo je još jedan predmet raskoši u dizajnerskim   smicalicama Rodčenka i Majakvskog –u materijalima za reklamne,  parole  koje se ponavljaju sve otrcanijim  porukama tipa “Nigde na svetu, osim u Mosprometu “.Ima   svemu tome nečeg čudnog i disonatnog kao u što je od  ruskog kosmizma  ostao jedan jedini   pronalazak za široku upotrebu “luster Čiževskog “koji su pokušali da ugrade u električne centrale i podzemne prolaze-što  samo po sebi predstavlja vrlo tužnu pojavu.

Slikar se baca na -vrat-na nos u novogrdnju socijane  utopije

 Slikar se baca na- vrat na- nos na novogradnju socijalne utopije,  rizikujući da na toj građevini slomi vrat,  a i nos.Zato njegovi naslednici,  ivršioci testamenta, bagodareći aukcionim kućama,  u pravom smislu su se domogli svelte budućnosti, pa mogu koliko im je volja,  u dokolici,   lišeni svih briga,  da putuju  kroz maštu  obilzeći  najfantastičnije   predele planete Utopije.