Rusija podržava reformu Saveta bezbednosti OUN

Rusija podržava proširenje Saveta bezbednosti OUN, uključivanjem novih stalnih članova, saopštio je danas ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Prema njegovim rečima, novi članovi mogu postati Indija i Brazil.

Ruski ministar je naglasio da je reforma Saveta bezbednosti - delikatna stvar. Za njeno sprovođenje treba težiti konsenzusu. Reforma "aritmetičkog glasanja", može samo produbiti raskol u OUN po tom pitanju.

Debata o reformi Ujedinjenih nacija počela je, faktički, sa njenim stvaranjem 1945. godine. Proširenje Saveta bezbednosti OUN sa 11 na 15 članova, poslednji put, se dogodilo 1965 godine. S tim što, tada, nije došlo do promene broja stalnih članova sa pravom veta. Njih je ostalo pet: Britanija, Kina, Rusija, SAD i Francuska. Ostali, koji se ne javljaju stalnim članovima, biraju se svake godine, po rotirajućoj osnovi, iz 193 države članice .

Skoro sve članice UN veruju da Organizaciji treba modernizacija njenih struktura. Nesuglasice nastaju kada se otvori pitanje kako to uraditi. U ovom trenutku, do konsenzusa je još daleko.

Novi sastav Saveta bezbednosti treba da "odražava pluralitet svetske zajednice", rekao je Lavrov u intervjuu za Russia Today:

- Mi to (reforme) snažno podržavamo, i uvereni smo da zemlje u razvoju, na prvom mestu, novi ekonomski i finansijski lideri, kao što su, na primer, Indija i Brazil, treba da budu predstavljeni u Savetu bezbednosti. Mi bismo pozdravili njihovo primanje u svojstvu novih stalnih članova. Naravno, pod uslovom da odluka bude doneta ouspostavljanju novih stalnih članova . Ovo izaziva veliku podelu u Ujedinjenim nacijama.

U poslednjih nekoliko godina se, posebno, aktivno razgovaralo ododavanju stalnim članicama Saveta bezbednosti Brazila, Nemačke, Indije i Japana. Međuti, protiv Japana je oštro ustala Kina. Umestonjega, Peking poziva na uključivanje u sastav Saveta Južnu Afriku .

Struktura SB je izvan realnosti savremenog sveta, smatra predsednik Instituta za strateške studije i analize, Aleksandar Konovalov.

- Sada je sasvim jasno zašto je, recimo, Kina stalna članica Saveta bezbednosti, a Indija nije. Zašto se u Savetu bezbednosti nalazi Kina, a Brazil - ne. Međutim, kako tačno vršiti uključivanje novih članova - veoma je veliko pitanje. UN su mnogo puta optuživane da nisu u stanju da donesu konkretne odluke. A ako se poveća broj stalnih članica sa pravom veta, još će biti teže doći do zajedničkih rešenja.

U Savetu bezbednosti OUN ima ozbiljnijih problema od čisto kvantitativne reforme, izjavio je direktor ruskog Međunarodnog instituta za političke ekspertize Jevgenij Minčenko.

- Drugi problem je da se u poslednjih nekoliko godina, u više navrata, koristila tehnika koja je omogućavala da se ignoriše Savet bezbednosti UN. I vojne operacije su vršene bez konsultacija s njima. Bilo je situacija kada su se usvojene rezolucije SB tumačile vrlo široko. Tako je bilo u slučaju zone zabrane letova nad Libijom, što je preraslo u veliku vojnu operaciju .

Glavni kamen spoticanja - pravo veta pet stalnih članova UN. S pomoću njega oni mogu da blokiraju bilo koju odluku Organizacije, kako se to, ne jednom, dešavalo.

Andrej Fedjašin,