Rusija i STO: prvi rezultati

Godina koja je za nama će verovatno ući u ekonomsku istorije Rusije, kao godina tokom koje je Rusija stupila u STO. Upravo 2012. godine, posle 18 godina složenih i teških pregovora, Rusija je postala punopravna članica Svetske trgovinske organizacije. Sada, nakon 4 meseca, može se govoriti o prvim rezultatima.

Stupivši u STO, Rusiji su već upućene lekcije, kako ne ispunjava u punom obimu sve preuzete obaveze. Ovo je izjavila evrokomesarka za trgovinu Karel de Giht na zasedanjima u Evropskom parlamentu. Rusiju su takođe optužili da se služi preteranim protekcionističkim merama, koje narušavaju svetska pravila trgovine. Ipak, u ovim izjavama nema ničeg stranog, smatra potpredsednik Trgovačko- privredne komore Rusije Georgij Petrov. Svim početnicima je neophodan period prilagiđavanja, podvlači stručnjak:

- Rusija preživljava prvu etapu svog bivstvovanja u STO. I sve te zamerke, koje nam upućuju, zaista (po)stoje. Ali, šta je zapravo STO? To je konstantni pregovarački proces. Zadatak naših pregovarača je da dokažu da mere adaptacije ruske ekonomije ka uslovima rada u STO ne protivreče normama i pravilima te organizacije.

Više od svega službenike EU ljuti mera ruske auto industrije, odnosno taksa na utilizaciju. Po pravilima STO ovakva mera, uvedena u odnosu na uvoznu robu, mora da se odnosi i na nacionalne proizvođaće. A to, navodno nije učinjeno. No, ruski proizvođači, podvlači ekspert, takođe plaćaju istu takvu taksu, alu u drugom obliku.

Ruski biznis je sa svoje strane, uznemiren činjenicom da pravila STO mogu da ga stave u neprijatan položaj, primećuje direktor ruskog informativnog biroa za pitanja pridruživanja STO- Aleksej Portanskij:

- Ono što brine ruski biznis danas je to što će možda biti nekakvih gubitaka, u tom smislu i zbog promena u tarifama. Ponekada, ta briga je bezpredmetna, a ponekad pak, u potpunosti opravdana. Vlada veoma ozbiljno razmatra sve mere za smanjenje rizika u određenim sektorima i za određene ranjive industrijske grane.

Posebno mnogo brige je u vezi sa agrarom . Bilo je nejasno da li ruki proizvodi uopšte mogu da budu konkurentni, posle snižavanja carinskih dažbina, govori zamenik predsednika komiteta Dume za agrarna pitanja Ajrat Hajrulin:

- Proizvođači u agraru snizili su cenu piletine za 20%, svinjetine više od 30%. I to tokom 120 dana, koliko se Rusija efektivno nalazi u STO. Danas, dohodak evropskih farmera čak 52% čine subvencije. Zato danas u Briselu farmere zovu „polovični državni službenici“. U takvim uslovima mi moramo i da konkurišemo i da sačuvamo radna mesta. Naravno da nećemo pokušavati da uzgajamo pomorandže, ali bilo bi dobro da se makar mesom i mlekom možemo obezbediti.

U budžetu za 2013.godinu, za mere podrške agraru predviđeno je 125 milijardi rubalja (4 milijarde dolara). To je manje nego što predviđaju pravila STO. Pristupanje Rusije u STO već je dovelo do toga da su automatski prestale mnoge diskriminacione mere. Radi se npr o kvotama na čelik iz Rusije.

Gubici ruskih izvoznika zbog diskriminacionih mera na inostranim tržištima, u razmerama od 2 milijarde dolara, već se smanjuju. Stručnjaci su uvereni, da će u sledećoj godini, posle konsultacija sa partnerima u okvirima STO, ova cifra biti još niža.