Evropi sve teže da prati model multikulturalizma

2013. godine dve vodeće zemlje Evropske unije – Nemačka i Francuska – mogu da se sudare sa problemima jačanja nacionalnih i konfesionalnih problema. Napetost u nemačkoj politici raste kako se bliže federalni izbori, a što se tiče Francuske – nacionalna vlada je već donela odluku da zatvori program finansijske pomoći doseljenicima.

To će se prvo ticati Roma – uglavnom rumunskih. Na pomoć Romima posebno insistira EU. Ali finansijska kriza primorava da se menja takva politika. Temu nastavlja Petar Iskenderov.

2010. godine Merkelova je izjavila da su pokušaju multikulturalizma u Nemačkoj „doživeli fijasko“.

U Velikoj Britaniji o kriznoj situaciji u nacionalnoj i religioznoj sferi svedoče neredi u Londonu avgusta 2011. Oni su izbili u Totenhemu poznatom po tome da tamo žive nacionalne manjine. U želji da spreče nove ispade, lideri zemalja EU su se zamislili nad novim prilazima problemu, nad pitanjem do koje granice treba poštovati interese doseljenika, gde se završava demokratija i počinje diktat manjina?

Ekspert Instituta za izučavanje problema Evrope RAN Vladislav Belov povodom pomirenja različitih kultura i uzajamnog poštovanja kaže:

- To je veoma komplikovana tema. Razlike u kulturama nisu slučajno tako česta tema u Evropi. Ja mislim da mogu biti pozitivne reakcije na slične pokušaje pomirenja dve kulture.

Kritičarima politike multikulturalizma se ne dopada finansiranje doseljenika na račun poreskih obveznika, ni pokušaji da se ti doseljenici umire izgradnjom džamija. U istoj toj Nemačkoj federalni izbori će proći pod parolom ne samo „dosta smo hranili Grke“, već i „dosta smo popuštali demografskoj ekspanziji stranaca“. Ideolog toga je bivši član Saveta direktora Centralne banke Nemačke Tila Saracina, koji je ubeđen da Nemačke vrši samoubisto. Turci osvajaju Nemačku na isti način kako su kosovski Albanci osvojili Kosovo: visokim natalitetom, tvrdi autor knjige o problemima multikulturalizma.

Nemački ekspert Aleksandar Rar priznaje da pokušaji vlasti evropskih zemalja da sačuvaju svoje tradicije sve više liče na ideologiju, a ideologija je uvek netolerantna u pogledu drugih.

Generalni direktor ruskog politikološkog centra Sever-Jug Aleksej Vlasov je za Glas Rusije govorio o aktuelnim evropskim problemima dvojnih standarda:

- Meni se čini da je potreban još ozbiljan rad na određivanju savremenih evropskih geopolitičkih realija. Mašta de Gola o evropskom prostranstvu od Atlantika do Urala se ostvarila. Ali nije i druga mašta – da se naprave poštena, otvorena, opšta pravila igre, bez „dvojnih standarda“.

Na ovaj ili onaj način glavna pitanja Evrope - opstanak svoje civilizacije i poštovanje konfesionalne raznolikosti – ostaju otvorena.