Ekolozi apeluju da se kupuju žive jelke

Glavni ukras novogodišnje večeri u mnogim zemljama sveta, između ostalog i u Rusiji, jeste okićena zelena jelka. Međutim, ljudi (posebno oni koji se zalažu za ekologiju) sve češće postavljaju sebi pitanje: kakvo drvo da izaberu – veštačko ili prirodno. Činilo bi se da odgovor nipošto nije u korist prirodnog „proizvoda“. Ali ne, nije sve tako jednostavno... Naučnici smatraju da proizvodnja veštačke jelke nanosi veću štetu prirodi neko ako se poseče prava.

Još sasvim nedavno se smatralo da treba dati prednost veštačkom drveću „za višekratnu upotrebu“ u odnosu na ono koje je posečeno u šumi. Međutim, ekolozi danas opovrgavaju ovo mišljenje i pozivaju na to da se izbor učini u korist žive šumske lepotice. Ispostavlja se da je ako se za praznik postavi prirodna jelka to čak više ekološki nego ako se donese veštačka. Odnosno, prednost veštačkih jelki u odnosu na prave (u pogledu čuvanja ekologije) je mit. Plastične jelke počinju da nanose štetu prirodnoj okolini od samog trenutka svog nastanka, pošto se prilikom njihove proizvodnje u atmosferu emituje mnoštvo štetnih materija. Tako pristalice zaštite ekologije treba da se zamisle pre nego što kupe veštačku jelku, kaže rukovodilac šumskog programa „Grinpis“ Aleksej Jarošenko.

- Za očuvanje prirode je bolje da se svake godine kupi specijalno odgajena i posečena živa jelka nego da se jednom u 10-15 godina kupi veštačka plastična. Zašto je živa jelka ipak više ekološka od veštačke? Novoodišnje jelke se odgajaju na specijalnim plantažama gde obična šuma ne raste. Na primer, na šumskim putevima ispod magistralnih linija elektrovodova. Šteta koja se nanosi prirodi usled sečenja takve jelke je minimalna. A proizvodnja plastičnog novogodišnjeg drveta zahteva prilično značajan utrošak energije, prirodnog gasa i nafte, što dovodi do velikog izbacivanja ugljovodonika u atmosferu i samim tim pričinjava ogromnu štetu prirodnoj sredini. Ispostavlja se da je specijalno odgajena novogodišnja jelka bolja od one koja je napravljena od plastike.

Gajenje novogodišnjih četinara je jedna od glavnih stavki u prihodima šumarstva. Ovaj novac se usmerava za čuvanje šuma, za njihovu negu i čišćenje od smeća. Još jedna moderna i osim toga korisna tendencija za zaštitu prirodne sredine jeste kupovina jelki u saksiji. „Ekološki svesni“ građani kupuju ili čak iznajmljuju novogodišnje drvo u kofi, a kad se praznici završe, sade ga u rasadniku. Međutim, oni koji žele da iskoriste ovaj servis moraju imati na umu da nema svaka jelka u saksiji šansu za drugi život, upozoravaju ekolozi. Ako se za iznajmljivanje nudi jelka koja je uoči Nove godine prosto iskopana iz zemlje, ako joj je skraćen koren, pa je smeštena u saksiju, ona nema šanse da preživi, ističe Aleksej Jarošenko.

- Da jelka koja je posađena u saksiju kasnije ne bi uginula tehnologija njene pripreme za Novu godinu je prilično komplikovana i traje cele godine. Osim toga, koriste se određene vrste jela. Tada to daje rezultat. A ako je to prosto jelka sa plantaže, koja je iskopana s busenom i ubačena u saksiju, pa tako prodata kupcu, takva jelka obično ugine i od toga nema nikakve koristi.

Još jedan način da se čuva priroda jeste da se Nova godina dočeka bez jelke. Ove godine će tako postupiti svaki peti stanovnik Rusije, tvrde sociolozi. Ovaj pokazatelj je rekordni za poslednjih pet godina. Međutim, ogromna većina stanovnika Rusije će ipak okititi jelku, rekao je „Glasu Rusije“ zamenik direktora „Levada-Centar“ Alesej Graždankin.

- U Rusiji postavljamo pitanja u vezi s tim kakvu jelku ćemo imati za Novu godinu počevši od 90-ih. Za to vreme broj ljudi koji nameravaju da okite kod kuće živu jelu ostaje otprilike isti – negde oko jedne trećine stanovnika Rusije. Pritom se broj onih koji daju prednost veštačkim jelkama od kraja 90-ih godina povećao za od 30 do 40 odsto. Prednost živom drveću daju mlade porodice s malim detetom.

Onima koji su odlučili da kod kuće okite pravu jelku, ali žele da daju svoj doprinos očuvanju žive prirode neka šumska gazdinstva predlažu da u proleće sami zasade novo četinarsko drvo umesto posečenog. Ovakva jelka dobija individualni broj i čak se beleže njene koordnate u globalnom sistemu za navigaciju. I njen vlasnik u svako doba može da dođe na mesto gde je posadio drvo i da vidi kako ono raste.