JUBILEJ „ NARODNE UMETNICE CIGANSKE SSR “SVETLANA TOME

 Slavna sovjetska glumica SvetlanaToma koja se proslavila ulogom Ciganke  Rade u filmu „Cigani lete prema  nebu „(Moldavska SSR, 1976) snegogrfa i redietlja i svoje velike ljubavi, Emila Lotjanua, snimljenog prema priči Maksima Gorkog „Makar Čudra“, dala je opširan intervju „Moksovskom komsomolcu“. Povod za razgovor je bio  jubilej (65.  rođendan) glumice koju, iako je snimila preko 60 filmova, zovu glumicom jedne uloge. To je Ciganka Rada iz „Tabora koji odlazi na nebo“(kod nas preveden „Cigani lete prema nebu „) , koja je igrala kao opčiljena, a još je na   kraju obnažila grudi što je u sovjetsko vreme bila prava jeres. Filmska diva, nazvana  „narodna glumica  Ciganske SSR“nije nikad krila da se sve njene pobede  na filmu  (ili jedna pobeda, ali kakva !)vezane sa režiserom Emilom Lotjanuom. Njenim ržiserom. Koji je bio i njen glavni muškarac u životu. On je zaslepeo Tomu poput svoje Galateje i bio zaljubnjen u nju i na fimu i u žovotu. Potom je zamenio jedno Galateju drugom a Svetlana Toma je otišla u -nigdinu.   Tako  se najčešće dešava u životu,mada na fimu obrt može biti i drugačije.  

Šta bi Svetlana bila bez svog Emila?

U opšrinom razgovoru  za popularni moskvski list  u kome je ispričala skoro ceo svoj život, provejava jedno  za nju i njenu karijeru suštinsko pitanje: zar bio ona mogla biti inresantna  sama po sebi bez Lotjanua?

Iz rodnog Kišinjeva  je prvi put  sa 15 godina je došla u Moskvu na „nagradno putovanje „ kao nbolja učenica Moldavije da bi učestvovala u paradi i zavolela  rusku prestonicu za ceo život.  U Moksvu je ponovo došla kad je počela da snima. Posle Staljinove smrti kad se gvozdena zavesa malo oškrinula putovala je s majkom u inostranstvo  –u Belgiju i Bukurešt u posetu tetkama.

Kao u priči : “Devojčice, hoćeš li da igraš u filmu?“

Oživljavajući  uspomene na reditelja Lotjanua, slavna glumica je rekla : “Ja sam mu beskonačno verovala. S njim sam stupila u vezu još kao devojčica-još nisam napunila 18, a Emil  je imao 29 godina. Izgledao mi je kao odrasli stric. Jednom me je za vreme pauze Lotjanuov pomoćnik upitao : “Mala, hoćeš li da igraš u filmu“. ?Isprva sam odbila,za mene je to bio sasvim drugi svet. Kroz deset minuta je naišao Lotjanu. U našoj poridci su vladala stroga pravila. Emil i direktor filmskog studija  su dugo ubeđivali moje roditelje i tetke da traba da igram u flmu. To je bio moj prvi film -„Crveni proplanak“ i za ulogu u njemu dobila sam na Svesaveznom festivalu svoju prvu nagradu za najuspešniju debi.

Kako je postala „narodna umetnica Ciganske SSR?

Film „Cigani lete prema nebu „ nije običan uspeh za Svetlanu Tomu. “To je bio cunami koji se sručio na mene. Ne u tom smislu što bi me prepoznavali kad sam išla ulicom, opsedali me, tražili autograme. . . Ne, mene niko nije poznavao. Devojčica sa konjskim repom, bleda, s naočarima. Ko je mogao i pomisliti da je to Ciganka Rada? Čak me ni filmski radnici nisu prepoznvali.  Takva je moć glumačke transformacije. 

„Ej, direkrore, a gde je Rada?“

Iako su je progalsili „narodnom umetnicom Ciganske SSR-a“,ništa slično u stavrnosti nije bilo tako,to su samo bajke jer ni sami Cigani je nisu prepoznavali, a u prilog tome Svtelana Toma  je ispričala ovakvu zgodu: “U Harkovu je bio organizovan moj susret sa gledaocima. Izašla sam na scenu, au sali  sve sami Cigani, ili sede ili  leže između redova  kao u staroj Grčkoj. Ispunili su celu dvoranu. Kad sam se ja pojavila, oni su mislili da je to neka devojka koja nešto posprema po sceni, sklanja suvišne stolice ili nešto slično tome. A ja: “Budite pozdravljeni, počiljemo naš susret. “Kad ono Cigani počeše da viču : “Ej, direktore, a gde je Rada“?Shvatila sam ih. Oni su došli da vide uživo  onu lepotu iz filma. Posle“Tabora. . . “ predlagali su mi da igram samo Ciganke. Pravo da kažem, uplašila sam se. Kad bi me na nekim forumima predstvljali  kao „glavnu Ciganku zemlje“ za mene je to bilo užasno, pa sam počela da igram u filmovima sa svakidašnjom tematikom, slamala sam stereotipa, ali proboja nije bilo. Čekala sam dobre uloge, kao što se čeka princ koji nikad ne dolazi. “

Zbog obnaženih grudi umalo „Tabor. . . “ nije zabranjen

Zbog Radinih obnaženih grudi u početku je bilo zabranjeno prikazivanje  „Tabora. . . “ u bioskopu „Rusija“.   Film je gledao neki od instruktora rajkoma(rejinskog komiteta) partije  i čim je video Ciganku Radu sa golim prsima ,uskliknuo je  č: “Šta je to ? Još i razvrat prikazuju?Odmah da se odstrani ta scena!  „ Reditelj je na to odgovrio: “Ništa je neću da isecam! Neka vide premijeru !“Emil je uspeo da film pre premijerne projekcije vidi prvi  sekretar  Gradskog komiteta KPSS Moskve Grišin   kome se film  veoma svideo i tako je bila premijera i redovno prikazivanje u bioskopima širom zemlje. 

Na Međunardnom fimskom festivalu u San-Sebestijanu  1976.  „Tabor. . . “ je dobio  Gran-pri za najbolji  film, ali reditelja nisu pustili  da otputuje u Španiju, što je za Svetlana Toma saznala tek na aerdromu  pred poletanjae i što je za nju bio šok.  

 Osvrt  na uspešnu karijeru  „narodna umetnica Ciganske  SSR“   u razgovrou za „Moskovski komsomolc „  povod svog jubileja  je ovako sumirala: “Film „Cigani lete prema nebu „ ostao je i ostaće u istoriji svteske kinomatografije i ja  se prema toj činjenici, razumljivo, sasvim  subjektivno  odnosim. Snimila sam   više od 60 fimova, neke od njih i sa poznatim režiserima,ali je „Tabor „ ostao film moga života. . . Van profesije najviše volim da sam sama i usamljenost mi je uvek prijatnija od bučnog društva. “