Neka nam stalno u pomislima bude dobro naroda, Otadžbine i Crkve

VOZLJUBLJENI u Gospodu preosvećeni arhipastiri, prečasni prezviteri i đakoni, bogoljubivi monasi i monahinje, draga braćo i sestre!

Danas Sveta Crkva svetlo i radosno proslavlja tajnu rođenja od Prečiste Deve Marije Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista.

Tvorac, ljubeći Svoju tvorevinu, javio se u ploti i postao čovek kao i mi ali bez greha (1 Tim. 3:16; Jevr. 4:15). Mladenac je legao u jasle Vitlejema. On je to uradio da bi spasao svet od duhovnog i moralnog pada i oslobodio čoveka od straha smrti. Tvorac nam nudi da prihvatimo najveći od svih darova: Njegovu Božansku ljubav i punoću života. U Hristu smo u stanju da nađemo nadu koja pobeđuje strah, da dostignemo svetost i besmrtnost.

On dolazi u naš grehom izmučeni svet da bi Svojim rođenjem, životom, stradanjem, smrću na krstu i slavnim vaskrsnućem učvrstio novi zakon, novu zapovest – zapovest ljubavi. „Zapovest novu dajem vam: da ljubite jedni druge, kao što Ja vas ljubih, da i vi ljubite jedni druge“ (Jov. 13:34), — ove reči Gospod je uputio svojim učenicima, a preko njih i čitavome svetu: onima koji su živeli u to vreme, koji žive danas, i onima koji će živeti posle nas sve do kraja sveta.

Svaki čovek je prizvan da odgovori na ovu zapovest delima svojim. Isto onako kako nam je Hristos pokazao milost i nemerljivu snishodljivost prema našim nedostacima, tako smo i mi dužni da budemo milosrdni i snishodljivi prema ljudima. Treba se brinuti ne samo o našim rođacima i bližnjima, iako se o njima moramo brinuti u prvom redu (1 Tim. 5:8), ne samo o našim prijateljima i istomišljenicima, već i o onima koji još nisu pronašli jedinstvo sa Bogom.

Pozvani smo da sledimo primer Spasiteljeve ljubavi, da se molimo za one koji nas progone i muče (Mf. 5:44), da nam stalno u pomislima bude dobro naroda, Otadžbine i Crkve. Svako od nas kada čini dobra dela, u stanju je da makar malo izmeni na bolje svakodnevicu. Samo tako postajemo snažniji. Kao što bezakonje nije u stanju da pobedi ljubav, kao što ni tama ne može progutati svetlost istinskog života (Jov. 1:5).

Nebrojeno je primera u istoriji naše Otadžbine, kad je naš narod, uzdajući se samo u Boga, prevazilazio teškoće i čestito izlazio iz najtežih iskušenja.

Prošle godine smo obeležavali sve te događaje. Proslavili smo 400-tu godinu pobede nad Smutom koja je završena progonom intervencionista i obnovom nacionalnog jedinstva. Obeležili smo 200 godina od Otadžbinskog rata 1812. godine tokom koga su naši preci pružili otpor najezdi „dvanaest jezika“ - ogromnoj armiji koju je Napoleon sakupio po čitavoj porobljenoj Evropi.

Ova 2013. godina proteći će u znaku sećanja na 1025. godišnjicu kada je sveti ravnoapostolni veliki knez Valdimir Krstio Rus. Prihvatanje pravoslavne vere bilo je početak nove ere u životu našeg naroda. Svetlost Hristove istine koja je nekada davno zasjala na Kijevskim bregovima i danas ozaruje srca stavnovnika zemalja istorijske Rusi i pokazuje im put dobročinstva.

Svodeći rezultate prošle godine, uznesimo blagodarnost Bogu za Njegovu veliku i bogatu milost, za patnje koje nam je dozvolio da pretrpimo. Crkva nije uvek u svojoj istorije imala srećna vremena: posle perioda mira i spokojstva obavezno su nastupale nesreće i iskušenja. Međutim, u svim okolnostima Crkva je rečju i delom najavljivala pravdu Božju, to čini i danas, svedočeći da je moralno bolesno društvo koje je izgrađeno na principima profita, svedopuštenosti, neograničene slobode, prenebregavanja večite istine i negiranja autoriteta i da mu prete mnoge opasnosti.

Pozivam sve na bogoprizvano trpljenje i molitvu za Majku Crkvu, za narod Božji, za svoju otadžbinu. Uvek se sećajte reči apostolskog jezika: „Bdite, stojte u veri, muški se držite, snažite se. Sve da vam biva u ljubavi“ (1 Kor. 16:13-14).

Od sveg srca, čestitajući vam današnji praznik, molitveno, u ime svih nas, molim Bogomladenca Hrista da nam da duhovnu i telesnu snagu da svako od nas ličnim primerom svedoči svetu da se rodio sada Gospod naš jer Bog je ljubav (1 Jov. 4:8). Amin.