Vijetnamski rat: u zemlji nenaučenih pouka

Najvećom pustolovinom SAD na svetskoj šahovskoj tabli naziva vijetnamski rat veteran američke politike Zbignev Bžezinski. Jedan od najvećih vojnih konflikata iz druge polovine 20. veka je usmrtio više od 4 miliona ljudi. Pre 40 godina je taj rat bio završen 27. januara 1973 godine potpisivanjem u Parizu sporazuma o obustavi rata.

SAD su počele da se bave pitanjima Indokine 1950-ih godina, kada je Francuska konačno doživela poraz u svojim kolonijama. U Vašingtonu su smatrali da je u tom regionu neophodna protivteža komunističkoj Kini. Dakle, Ženevske sporazume iz 1954. godine, koji su predviđali obustavu vatre u Vijetnamu, Laosu, Kambodži i demilitarizaciju tih zemalja, SAD nisu potpisale, već su pojačale pomoć vladi Južnog Vijetnama – protiv komunističkog Severnog. Kako je vredelo očekivati, 1964. godine, moralno-finansijska podrška se pretvorila u punovredno vojno mešanje. U jeku vojnih akcija je broj američkog kontingenta u Južnom Vijetnamu bio veći od 500 hiljada ljudi. Međutim, bez obzira na brojnu nadmoć i intenzivno korišćenje avijacije, ta je pustolovina doživela propast. Mora da se kaže da Hanoj nije ostao sam: on je dobijao oružje, kao i vojne savetnike iz SSSR-a i Kine. Međutim, činjenica poraza supersile u ratu protiv manje države je neobičan događaj. Glavni zaključak, do kojeg moraju da dođu Amerikanci i svi posmatrači: moguće je pobediti režim, ali je nemoguće pobediti narod, - ističe predsednik Fonda podrške vojnih reformi Pavel Zolotarev.

- Hladni rat je bio između Sovjetskog Saveza i SAD, ali se on ispoljavao u žarištima lokalnih konflikata na periferiji – tamo, gde su se součavali interesi socijalističkog logora i Amerike. Pouke tog konflikta su aktuelne i danas. On je još jednom pokazao da je nemoguće pobediti narod – ako se on opredelio za politički režim, koji je, prema njegovom mišlenju, optimalan. Moguće je zauzeti teritoriju, kao i kontrolisati je – međutim, na kraju krajeva se mora povući. To se ogleda i u Avganistanu, i u Iraku. Mislim da će pri razvoju konflikta u Siriji – ako dođe do mešanja – rezultat biti sličan.

Rat je bio veoma nepopularan i u samom SAD-u. Nije ni čudno: u vreme vojnih akcija je poginulo, nestalo bez traga, umrlo od rana skoro 60 hiljada Amerikanaca. Još su ozbiljniji bili gubici posle rata: prema različitim podacima, od 100 do 150 hiljada veterana je izvršilo samoubistvo. Dakle, mirovni sporazum je bio najbolje rešenje ne samo za Hanoj, već i za Vašington, - smatra profesor Hanojskog univerziteta Fam Kvang Min.

- Sporazum o obustavi rata i obnavljanju mira u Vijetnamu, potpisan 27. januara 1973. godine u Parizu, imao je ogroman značaj i za Vijetnam, i za SAD, i za čitav svet. Za SAD je Pariski sporazum značio izlazak iz teškog, nepopularnog i skupog rata, očuvanje autoriteta pred saveznicima.

Vijetnamski rat je bio najkrvaviji u 20. veku – posle Drugog svetskog rata. Njegov završetak je udario temelj nove etape međunarodnih odnosa, mada je teško tvrditi da su SAD naučile pouke te tragične istorije. Može da se istakne, da posle Avganistana i Iraka Vašington više voli da se bori protiv nepoželjnih režima ne sam, već pomoću svojih saveznika.