Dobar rad zavisi od dobrog sna

Poslodavci teraju saradnike da spavaju. Nedostatak dobrog odmora košta kompanije na milijarde dolara. Do takvog zaključka su došli naučnici Medicinske škole Harvardskog univerziteta.

Otprilike trećina zaposlenih Amerikanaca je neispavana. To sledi iz podataka centara za kontrolu i sprečavanje oboljenja. Velike kompanije u SAD su počele čak da izdvajaju sredstva za kupovinu specijalnih lampi koje pomažu da se u organizmu kontroliše nivo hormona melatonina, odgovornog za san. Možda je i u Rusiji korisno da se uvedu ovakvi programi? Rad u banci, na primer, u finansijskoj korporaciji povezan je sa velikim umnim naporom. A greška može da košta milione dolara, ističe direktor Instituta za praktičnu psihologiju Visoke škole ekonomije Guli Bazarova.

- Ako postoje realni rezultati, koji potvrđuju da ove lampe pomažu, a drugi načini ne pomažu, naravno, svaka mera koja omogućava čoveku da se naspava je odgovarajuća. Čoveku treba 8 sati sna, kako bi se osećao odmorno. Sada u Evropi i u Rusiji vrše ogroman broj istraživanja. Ona potvrđuju da ljudi ne spavaju dovoljno. Mi moramo da razumemo čime to preti.

Ipak neki eksperti sumnjaju u efikasnost čudotvornih lampi i vide u tome promišljeni reklamni trik. Radi se u tome što su naučnici Harvardskog univerziteta istraživali ne samo nedovoljan san, ističe stariji brend-menadžer poslovnog izdanja Vedomosti Jevgenija Loginova.

- To nije bilo istraživanje vezano za to da li može da se smisli neki izvor svetlosti koji utiče na zdravstveno stanje saradnika. Ako je istraživanje bilo povezano sa tim koliko novaca troše korporacije zato što se njihovi saradnici bore sa snom u ofisu, onda je uzimalo u obzir upravo finansijsku komponentu.

Između ostalog, ne radi se o lampama. Problem sna i domora u određenoj meri zahteva odgovornost samog čoveka. Treba shvatiti koliko se snažno odražava neispavanost na proizvodni proces, podvlače eksperti. U proseku zbog nedostatka sna produktivnost rada se smanjuje za trećinu. To je posebno opasno za ljude koji rade u preduzećima sa neprekidnim proizvodnim ciklunjom, između ostalog u zdravstvu, metalurgiji, energetici. U takvim sferama potrebna je pojačana kontrola zdravstvenog stanja radnika, podvlači Guli Bazarova.

- Ako se uzimaju kompanije vezane za celodnevni rad u smenama, za dežurstva, onda sa tačke gledišta zakonodavstva o radu i zdravstvu tamo je sve uzeto u obzir. Prilikom zapošljavanja ljudi vrše se oziljni psihofizički pregledi, kao i kasnije u radnom procesu.

Naravno, visoki ekonomski pokazatelji kompanija zavise uglavnom ne od broja sati sna personala. Ali lekari i psiholozi ne preporučuju da se zaboravlja na ovaj faktor.

Oleg Nehaj,