Istorijski debi Slavenka Terzića - ambasador Srbije u RF

Slavenko Terzić, profesor i istaknuti istoričar, prošlog petka zvanično je stupio na dužnost ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji. U intervjuu za Glas Rusije gospodin Terzić je govorio o istorijskim korenima rusko-srbskog prijateljstva, zapadnim šablonima u odnosu prema Srbiji i projektu Velike Albanije.

Na ceremoniji uručenja akreditacionih povelja Predsednik Rusije Vladimir Putin je istakao da odnosi sa duhovno bliskom Srbijom zauzimaju posebno mesto u ruskoj politici. Kako biste vi prokomentarisali ove reči i koje prioritetne pravce rusko-srpske saradnje biste izdvojili?

- Poznato je da su odnosi Srbije i Rusije tradicionalno dobri i da odnosi ruskog i srbskog naroda traju vekovima, još od ranog srednjeg veka. 27 januara smo obeležili Dan Svetog Save, a poznato je da, bar koliko je u pisanim izvorima zabeleženo, ti odnosi idu još od vremena kad se Sveti Sava postrigao u ruskom manastiru Pantelejmon. Dakle, ti odnosi vekovima su bili zasnivani na duhovnoj bliskosti i etničkoj srodnosti dva naroda i mislim da je to dobra osnova za saradnju u novim uslovima.

- Postoji mogućnost stalnih susreta na političkom nivou. Mi očekujemo da će predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ove godine posetiti Srbiju. Poznato je da se predsednik Srbije Tomislav Nikolić sreo sa Putinom u Sočiju. Dakle, mi očekujemo da se razgovori i susreti na najvišem nivou i dalje nastave ove godine. Postoji takođe, čini mi se, još veća mogućnost saradnje na ekonomskom planu. Mi smo vrlo zainteresovani za izvoz na rusko tržište, koje je ogroman prostor, ogromna prilika za srpske proizvode, za aktivnost srbskih kompanija, naprimer, građevinskih. 2018. biće Svetsko prvenstvo u fudbalu, i čini mi se da je to prilika da se u gradnju objekata uključe i srpske građevinske firme. Poznato je da srbska građevinska operativa ima vrlo dobru tradiciju. Postoji mogućnost saradnje u drugim oblastima, naprimer, turizma. Vi znate da ono što se sada naziva verskim turizmom može biti jako zanjimljivo za goste iz Rusije. Takođe smo zainteresovani za jače i snažnije prisutstvo ruskog kapitala i ruskih kompanija na srbskom tržištu. Postoji mogućnost da se ruski kapital još više angažuje i investira na prostoru republike Srbije. Takođe je vrlo važno proširiti prostor naučne i kulturne saradnje, između naših arhiva, biblioteka, naučnih ustanova. Mislim da je kultura jedan od najboljih načina za približavanje i upoznavanje dva naroda. Mislim da Srbi i Rusi, pored tako duge viševekovne tradicije dobrih i bliskih odnosa, još uvek jedni druge nedovoljno poznaju ili poznaju u nekim opštim okvirima. Srbska umetnost, srbska muzika, literatura mogu biti zanjimljivi za rusku publiku, kao što visoki dometi ruske civilizacije u svim oblastima duhovnog stvaralaštva mogu biti još više približeni srbskoj publici.

Gospodine Terziću, niz godina ste bili direktor Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, sada ste naučni savetnik ove ustanove. Kako vaše bogato iskustvo istoričara može da vam pomogne u diplomatskom radu? Sećamo se jedne od vaših teza: U Evropi vekovima postoji kliše da svako jačanje Srbije automatski znači jačanje ruskih pozicija na Balkanu. Da li je ovaj šablon aktuelan danas? I da li je tačan?

- Ja sam prvi put u diplomatiji, ali u tradiciji srpske diplomatije nije prvi put da su tu ljudi iz nauke, književnosti. Setite se recimo Ive Andrića, Milana Rakića. A ja bih se vrlo rado setio poznatog istoričara i filologa Stojana Novakovića, koji je pored ostalog bio poslanik Kraljevine Srbije u Sankt-Peterburgu. Ja se uglavnom bavim Balkanom, odnosom velikih sila prema Balkanu i mislim da to poznavanje balkanskih prilika može pomoći u razumevanju savremenih procesa. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da svi procesi koji danas trajaju imaju svoje dublje ili pliće istorijske korene. Opštepoznato je, i profesor Milorad Ekmečić je to često govorio, da je srbofobija u jednom delu zapadne javnosti samo, kako je on rekao, rukavac rusofobije. Postoji, na žalost, vekovima jedan kliše, stereotip o tome da je srbski narod na Balkanu produžena ruka Rusije i ruskog uticaja i da je što manji državni prostor Srbije istovremeno automatsko sužavanje mogućeg ruskog oslonca na Balkanu. Međutim, Srbija je vekovima pored bliskih odnosa sa Rusijom, razvijala odnose i sa zapadom. Dobar deo srpske inteligencije školovao se na evropskim univerzitetima u 19. veku, početkom 20. veka, između dva svetska rata. Srbska civilizacija je uošte rezultat različitih kulturnih uticaja i naši bliski odnosi sa Rusijom u svakom pogledu ne bi trebalo da budu prepreka niti smetnja dobroj saradnji sa drugim evropskim državama. Ali taj stereotip i dalje je vrlo snažan i on u dobroj meri utiče na naš savremeni geopolitički položaj. Dakle, nastojanje da se postisne ruski uticaj sa Balkana traje vekovima, praćeno je ovom vrstom klišea. Slovenska, pravoslavna bliskost Srba sa Rusima je motivacija za suzbijanje elementarnih srbskih interesa na Balkanu. Mislim da je jačanje srbskih pozicija na Balkanu pre svega u interesima srbskog naroda, to ne znači automatski i jačanje ruskog uticaja. Srbija je veoma zainteresovana za razvijanje što snažnijih odnosa sa Rusijom u svim domenima, ali to ne znači da Srbija nije zainteresovana za razvoj odnosa i sa drugim evropskim državama, razume se, na principu uvažavanja srbskih nacionalnih interesa. Primer Kosova to dobro pokazuje. Naša nacionalna politika se, na žalost, suočava neprikidno sa novim uslovima i ultimatumima. Mislim da je jedan korektan politički dijalog ne može da se vodi na toj osnovi. U tom smislu Srbija sa ogromnim poštovanjem ceni doslednu rusku podršku u našem stavu prema južnoj srbskoj pokrajini.

- Gospodine Terziću, vi ste jednom istakli da se međunarodnoj i srbskoj javnosti već odavno nameće osećanje „istorijske krivice“ Srba i besmislenosti borbe za Kosovo i Metohiju. Sada ste ambasador u državi koja ne smatra borbu Beograda za teritorijalnu celovitost lišenom smisla. Da li verujte u to da podrška Rusije može da spreči proces odvajanja Kosova?

- Problem Kosova i Metohije nije od juče. On traje u najmanju ruku od 18. veka. Od 18. veka traje potiskivanje srbskog naroda sa svoje stare istorijske teritorije Stare Srbije, u čijem središtu stoji Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je središte srpske državne ideje, srpske kulturne baštine, na Kosovu su bile najvažnije srpske prestonice i bogati rudnici. U novije vreme je došlo do nasilne promene etničke strukture tog dela Srbije. Ta struktura se menjala vekovima, ali naročito tokom Drugog svetskog rata i posle njega. Kao što znate, tokom Drugog svetskog rata najveći deo Kosova je bio uključen u sastav fašističke Velike Albanije, jedan deo je pripadao fašističkoj Nemačkoj. Tokom Drugog svetskog rata oko 100 hiljada Srba se iselilo sa Kosova, najmanje toliko ratnih kolonista naseljeno je iz Albanije. Taj proces nije sankcionisan 1945. godine, ratni kolonisti nisu vraćeni u Albaniju i tu počinje jedan završni čin nasilne promene etničke strukture Kosova i Metohije. Međunarodna zajednica krajem 20. veka nije rešila taj problem na način kako se rešavaju sva manjinska pitanja u svetu, došlo je do NATO agresije koja je dovela do stavljanja Kosova i Metohije pod protektorat UN. Taj protektorat nije ugrozio rezolucijom 1244 teritorialni integritet Srbije i ondašnje SRJ, ali mi smo videli da se postepeno stvar kretala u pravcu nasilnog ocepljenja južne srpske pokrajine i priznavanja tog čina od strane izvesnog broja zemalja. Rusija je u tom nastojanju Srbije da očuva Kosovo i Metohiju u svom sastavu pružila doslednu i snažnu podršku i ja verujem da ta podrška i dalje neće izostajati u svakoj prilici. Vrlo je bitno i mi očekujemo punu podršku Rusije u tome, da se celo pitanje Kosova i Metohije rešava pod okriljem UN i u skladu sa rezolucijom 1244. Jedino ako primenimo iste standarte za Srbiju kao i za druge delove sveta, možemo doći do pravednog i prirodnog rešenja tog pitanja. Kosovo je sastavni deo republike Srbije. Vi ste videli da je skupština Srbije nedavno usvojila rezoluciju u vezi sa tim. Kosovu i Metohiji se nudi najveći stepen autonomije u okvirima republike Srbije i verujem da je samo na taj način moguće naći dugoročno i pravedno rešenje. Ukoliko međunarodna zajednica i NATO budu i dalje podržavali nasiljno ocepljenje Kosova i stvaranje Velike Albanije na teritorijama drugih država, uključujući ne samo Srbiju, nego i Crnu Goru, Makedoniju pa čak i Grčku, to može biti vrlo opasno bure baruta, koje će snažno destabilizovati na duži rok ceo region Balkana.

Timur Blohin,