Pristupanje Evroazijskoj uniji: Izlaz iz briselske klopke i spas za Srbiju

 I nova srbska aktuelna vlast favorizuje ulazak Srbije u Evropsku uniju, “garantujući” nove investicije i otvaranje novih radnih mesta, kao i sveobuhvatno podizanje životnog standarda građana Srbije. Međutim, istina je sasvim drugačija. Evropska unija grca u ekonomskim problemima usled prezaduženosti pojedinih zemalja poput Grčke, Španije, Portugalije, Italije.

Takođe, u svim zemljama raste broj nezaposlenih, što predstavlja povod za masovne štrajkove koji parališu normalno funkcionisanje navedenih zemalja. Rastući broj nezaposlenih nastaje kao posledica uslovljavanja pomoći prezaduženim zemljama naročito od strane Nemačke.

Evropska unija (EU) nalazi se u najtežem periodu od svog nastanka. Suočena sa krizom, mogućim raspadom. Sa druge strane, istočno, ključ ujedinjenja zemalja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza drži ruski premijer Vladimir Putin. Rusija, Belorusija i Kazahstan već su potpisale Deklaraciju o stvaranju Evroazijske unije.

Komisija će početi sa radom 1. januara 2015, a krajnji politički cilj novog-starog predsednika Rusije jeste obnova „imperije“ od Pacifika do Crnog mora. A možda i dalje?

Srbija između istoka i zapada

Naime, u pojedinim planovima te nove unije nalazi se i Srbija. Ruski sociolog Igor Panarin predviđa da bi Beograd mogao da postane jedna od četiri prestonice ove Unije i to 2020, dakle datuma kad bi Srbija trebalo da se nađe, ako ne u EU, a onda na njenim vratima.

Srbija se, dakle, opet našla u dugoročnim, a opet dalekim, planovima i istoka i zapada. Činjenica je da smo prethodnih godina istok zapostavili. Analitičari i ekonomski eksperti slažu se da bi od Evroazijske unije mogli da profitiramo, ali ocenjuju da je malo verovatno da ćemo se u nju i integrisati sa ovakvom politikom.

Uniji su već pristupile Rusija, Belorusija i Kazahstan, a kandidati su i Kirgistan i Tadžikistan. U Moskvi se čuju ideje da bi pored bivših sovjetskih zemalja uniji mogle da pristupe i druge države istočne Evrope.

Eventualni ulazak u Carinsku uniju, pod pretpostavkom da naša ekonomija postane kompatibilna sa zahtevima tog tržišta, mogao da podstakne privredni razvoj Srbije. Bilo bi dobro da se poveća obim ruskih investicija u Srbiju. Imamo perspektivu da sarađujemo sa tim delom sveta, ali je priča o našem članstvu preuranjena.

Simić: Imamo šta da ponudimo

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić za S media portal ocenjuje da bi Srbija konačno morala da nađe ravnotežu između istoka i zapada.

- Ovaj projekat jeste neka vrsta rekonstrukcije SSSR-a i ruske imperije – ocenjuje Simić. – Ali sa druge strane, nestanak SSSR-a je imao za rezultat nestanak ravnoteže u kojoj je živela i druga Jugoslavija i bez koje ni Srbija ni drugi balkanski narodi nisu mogli da budu bezbedni. U toj neravnoteži je došlo i do raspada Jugoslavije.

Ipak ta ravnoteža još uvek ne postoji jer je Rusija tek na putu do one pozicije koju je imala za vreme hladnog rata.

Premijeri Rusije, Ukrajine i još šest bivših sovjetskih republika (Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija, Moldavija i Tadžikistan) potpisali su sporazm o osnivanju zone slobodne trgovine.

Simić ističe da bi Srbija imala šta da ponudi budućoj Evroazijskoj uniji, ali da, nažalost, ničega nema u dovoljnoj količini:

- Srbija već plasira tamo svoje proizvode, ali Srbija nema dovoljno proizvoda! Kad bi svi voćari i povrtari prodavali svoju robu tamo, to ne bi bilo dovoljno ni za tržište Moskve. Već imamo sporazum o slobodnoj trgovini, ali ga slabo koristimo.

Šangajska organizacija

Šangajska organizacija za saradnju veoma brzo može postati jezgro nove Evroazijske unije koja predstavlja protivtežu Evropskoj uniji. Zasad Evroazijska unija ne uključuje Kinu, ali nema sumnje da će saradnja između pomenute unije i Pekinga biti veoma bliska kako u vojnom, tako i u ekonomskom sektoru, što je od velikog značaja kada je u pitanju finansijska stabilnost jedinstvenog evroazijskog tržišta.

Evroazijska unija ima zaleđinu na koju se može uvek osloniti u ekonomskom pogledu, a tu zaleđinu predstavlja upravo Peking. Kina, kao trenutno druga ekonomska sila sveta, osiguraće Evroazijskoj uniji finansijsku stabilnost koja nedostaje Evropskoj uniji i čime ona ne može da se podiči.

Evroazijska unija bi takođe garantovala i vojnu saradnju. Iako to nije navedeno u osnivačkoj deklaraciji, to bi u suštini podrazumevalo stvaranje novog bloka koji bi mogao u svemu da parira EU ili NATO paktu.

EU i Kosmet

Pitanje Kosova i Metohije se dodatno problematizuje u kontekstu ulaska Srbije u EU. Ukoliko Srbija pristupi EU to će podrazumevati i vođenje zajedničke unutrašnje i spoljne politike što “na mala vrata” omogućava potpunu nezavisnost tzv. države Kosovo.

Bivši ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin je upozorio i na ovu opasnost koja će postati akutna ukoliko Srbija dobije punopravno članstvo u EU. Dakle eventualno članstvo Srbije u EU doneće mnogo problema pre svega samim građanima Srbije a zatim će i dodatno zakomplikovati odnose sa Ruskom Federacijom.

Treba da budemo potpuno otvoreni. Evroazijska unija predstavlja mladu i novu uniju zemalja na tlu Azije i Evrope. Rusija će biti predvodnik te nove unije koja će ponavljamo predstavljati zajednicu zemalja koje dele ekonomsku, kulturno-političku, ekonomsku i vojnu saradnju.

Srbija eventualnim članstvom u Evroazijskoj uniji može samo prosperirati, jer budućnost pripada Rusiji i Kini u svakom pogledu. Osim toga Evroazijska unija u svemu može pararati EU i NATO paktu, a naročito Sjedinjenim Državama koje su, da ne zaboravimo, sa ostalim članicama NATO pakta i bombardovale tadašnju SRJ i samim tim pomogle stvaranju jedne nezavisne kvazi države na vekovnom tlu Srbije.

Perspektive Srbije u Evroazijskoj uniji su otvorene i neslućene. Naša ekonomija bi uz podršku Rusije i drugih zemalja Evroazijske unije vrlo brzo mogla da izađe iz krize. Tržište Evroazijske unije je ogromno, da i ne govorimo o prirodnim bogatstvima Rusije i ostalih zemalja pomenute unije. Međutim, postoji nekoliko prepreka priključenju Srbije Evroazijskoj uniji od kojih je najveća naša “politička elita” i njena deviza da “Evropska unija nema alternativu”.

Većina naših političara plaši srbski narod da bi Rusije mogla biti novi hegemon koji će uništiti Srbiju.

Sve ovo su najobičnije budalaštine jer moramo da podsetimo da smo za Rusiju i njen narod vezani ne samo kulturološki već i istorijski i jezički, tako da bi bilo sasvim prirodno da Srbija postane članica Evroazijske unije koja, za razliku od Evropske unije, ima perspektivu da se nosi sa unutrašnjim problemima.

Aktuelna vlast u Srbiji bi dakle trebala uzeti u obzir činjenicu da postoje i druge alternative i da bi parolu Evropska unija nema alternativu trebalo zameniti sa parolom Evropska unija ipak ima alternativu, a ta alternativa se zove Evroazijska unija.